Italija je dugo bila prirodna destinacija za migrante iz Afrike i sa Bliskog istoka koji su želeli da se prebace u Evropu. Medjutim pod premijerom Silviom Berluskonijem, Italija je donela najoštrije imigracione zakone u Evropi.
Festival u Firenci u čast osvećenja novog vina je vekovna tradicija. Medjutim, ispod površine događaju se mnoge promene. Medju hiljadama turista lako je uočiti siromašnije strance - došljake iz raznih zemalja Afrike, Istočne Evrope i Azije u potrazi za boljim životom. Imigracioni zakoni u Italiji – najstrožiji u Evropi - otežavaju život onima koji nisu dobrodošli.
Mnogi od njih okupljaju se svaki dan u jednoj narodnoj kuhinji koju vodi katolička humanitarna organizacija Karitas. Ispred zgrade stoji došljak iz Rumunije po imenu Marko:
„Sada je sve daleko teže. Užasno je. Uticaj je imala i ekonomska kriza. Neki od starijih policajaca vrlo nas loše tretiraju.“
Prema zakonima donetim prošle godine za ilegalni ulazak u zemlju nosi kaznu u vrednosti do 14 hiljada dolara ili do 6 meseci zatvora. Oni koji daju smeštaj imigrantima mogu da budu kažnjeni sa tri godine zatvora. Čak je i Vatikan kritikovao te mere. Meskita Matijas je došla iz Angole pre deset godina.
„Italija se promenila od kako je premijer Berluskoni došao na vlast. Postala je zemlja koja se plaši neprijatelja, a neprijatelji su crnci na ulici. Ukratko, neprijatelj je osoba koja govori drugi jezik, ima drugu boju kože i koja je siromašna.“
Firenca je zasenjujući spektar kupola i tornjeva, kao kakav muzej renesansnog hrišćanstva na otvorenom. Lokalna muslimanska populacija sada vodi kampanju za izgradnju nove džamije koja bi bila u istom stilu kao klasična arhitektura tog grada. Uprkos podršci nekih lokalnih katoličkih grupa, protivljenje je snažno, naročito od strane desničarske Severne lige, koja taj projekat naziva 'silom destabilizacije'.
Antonio Gambeta Viana je regionalni predsednik stranke Severna liga koja ima znatnu moć u koalicionoj vladi Silvija Berluskonija.
„Italijani koji su odlazili u Ameriku 1920-tih i 30-tih godina, bili su podvrgavani zdravstvenim pregledima i proverama pre ulaska u zemlju. To ne postoji u Italiji. Ljudi dolaze, ostaju kao ilegalni imigranti, ne postoji nikakav proces.“
U narodnoj kuhinji uprava se priprema za još jedan dan popunjenih kapaciteta. Direktor te humanitarne organizacije, Alesandro Martini, kaže da Italija ne bi trebalo sama da se bavi tim problemom.
„Globalizovali smo ekonomije, komunikacije i internet. Sada je momenat da globalizujemo useljavanje i integraciju. Vreme je da se na humani način golobalizuje postupak i prihvatanje stranaca.“
Ali ujednačena imigraciona politika je još daleko. Iako se evropske vlade slažu da priliv imigranata mora da bude smanjen, mali broj njih je spreman da deli teret brige prema onima koji su već stigli.