Amerika je odavno poznata kao „obećana zemlja“. Samo 2011. godine više od milion imigranata dobilo je radnu dozvolu i tako se našlo na korak do američkog državljanstva. Mnogi dolaze u Sjedinjene Države kako bi pobegli od teškog života, drugi kako bi svojoj deci pružili bolji život. Ali i za one sa idejama za privatni biznis, ta zemlja je idealna za ostvarenje tog sna. A kada se to gogodi, onda se menjaju životi i drugih ljudi. Novinar Glasa Amerike, Araš Arabasadi pronašao je jedan takav primer.
Ovo što vidite je takozvani američki san. Ali Saifi napustio je Iran pre 40 godina i započeo život u Sjedinjenim Državama.
“To je najinteresantnija zemlja jer možete da radite ono što želite”.
Ono što je on hteo, jeste da otvori restoran i 1981. je to i uradio – zakupivši franšizu sendvičare Sabvej u Grinvilu u državi Južna Karolina.
“Ovo je prvi Sabvej koji smo otvorili u Grinvilu pre 30 godina”.
Saifi danas ima preko 400 sendvičara.
“U 400 restorana zaposleno je skoro 4 000 ljudi”.
Plate za tih 4 hiljade ljudi iznose oko 40 miliona dolara, a porez koji oni zatim plaćaju je blizu 6 miliona dolara.
“Onda imate i značajan broj indirektnih radnika. Npr. dostavljač hrane, vozač kamiona, ljudi koji pakuju hranu. Svi oni od kojih kupujemo namirnice i koji nam ih dostavljaju”.
To je druga strana američkog sna. San da će uspeh jednog čoveka pomoći I drugima da ostvare svoje ciljeve.
“Ovo je za mene mnogo više od posla. To je deo mog života”.
Lakim Kembel je pre nekoliko godina počela da radi u Sabveju za minimalac.
“Tri meseca pošto sam počela da radim sam zatrudnela. Uzela sam slobodno 3 nedelje i vratila se da nastavim tamo gde sam stala”.
Kembel je stigla do posla menadžera. A sa tim poslom došle su i druge prednosti kao što je plaćen godišnji odmor, bolovanje i zdravstveno osiguranje.
“To je za mene bilo odlično da najzad imam osiguranje i da mogu da idem kod lekara kada treba, a ne samo kad mogu da priuštim”.
I ne samo za Kembel, već zdravstveno osiguranje za njeno novorođeno dete, kao i krov nad glavom. Ako se to pomožni sa 4 hiljade, dobija se broj ljudi na čije živote je uticao jedan čovek.
Ipak, uspeh nije zagarantovan za svaku sendvičaru koju Ali Saifi otvori.
“Bio je spreman da prihvati rizik i otvori restoran od kojeg će profit da bude sekundaran u odnosu na ljude”.
Kristal Hardesti je regionalna direktorka marketinga za “Gudvil industriz”, neprofitnu organizaciju koja nudi usluge treninga za nisko plaćene i poslove na početnom nivou. Saifi je pomogao prodavnici Gudvil da otvori Sabvej u samoj prodavnici gde bi se ljudi obučavali za rad u ugostiteljskoj industriji.
“Mnogi od nas posmatraju zaposlenje kao nešto jednostavno, možda to čak uzimamo zdravo za gotovo. Međutim ima mnogo ljudi koji su mislili da nikada neće uspeti da se zaposle. Kada dobiju posao to im promeni čitav pogled na život”.
“Oni obučavaju ljude koji imaju manje sreće od nas ostalih, ljude koje vi i ja obično ne bismo zaposlili. One sa sumnjivom prošlošću ili zlostavljane žene. Ovo je mesto koje vam pruža ruku, a ne koje vas odbacuje”.
Tokom fiskalne 2012. godine, Gudvil Grinvila pomogao je preko 7 hiljada ljudi da pronađu posao – oni koji bi u suprotnom ostali na socijalnoj pomoći. Umesto toga, oni su ukupno zaradili preko 75 miliona dolara. I sve to zahvaljujući jednom čoveku koji je došao u Sjedinjene Države da ostvari svoj san.
Ovo što vidite je takozvani američki san. Ali Saifi napustio je Iran pre 40 godina i započeo život u Sjedinjenim Državama.
“To je najinteresantnija zemlja jer možete da radite ono što želite”.
Ono što je on hteo, jeste da otvori restoran i 1981. je to i uradio – zakupivši franšizu sendvičare Sabvej u Grinvilu u državi Južna Karolina.
“Ovo je prvi Sabvej koji smo otvorili u Grinvilu pre 30 godina”.
Saifi danas ima preko 400 sendvičara.
“U 400 restorana zaposleno je skoro 4 000 ljudi”.
Plate za tih 4 hiljade ljudi iznose oko 40 miliona dolara, a porez koji oni zatim plaćaju je blizu 6 miliona dolara.
“Onda imate i značajan broj indirektnih radnika. Npr. dostavljač hrane, vozač kamiona, ljudi koji pakuju hranu. Svi oni od kojih kupujemo namirnice i koji nam ih dostavljaju”.
To je druga strana američkog sna. San da će uspeh jednog čoveka pomoći I drugima da ostvare svoje ciljeve.
“Ovo je za mene mnogo više od posla. To je deo mog života”.
Lakim Kembel je pre nekoliko godina počela da radi u Sabveju za minimalac.
“Tri meseca pošto sam počela da radim sam zatrudnela. Uzela sam slobodno 3 nedelje i vratila se da nastavim tamo gde sam stala”.
Kembel je stigla do posla menadžera. A sa tim poslom došle su i druge prednosti kao što je plaćen godišnji odmor, bolovanje i zdravstveno osiguranje.
“To je za mene bilo odlično da najzad imam osiguranje i da mogu da idem kod lekara kada treba, a ne samo kad mogu da priuštim”.
I ne samo za Kembel, već zdravstveno osiguranje za njeno novorođeno dete, kao i krov nad glavom. Ako se to pomožni sa 4 hiljade, dobija se broj ljudi na čije živote je uticao jedan čovek.
Ipak, uspeh nije zagarantovan za svaku sendvičaru koju Ali Saifi otvori.
“Bio je spreman da prihvati rizik i otvori restoran od kojeg će profit da bude sekundaran u odnosu na ljude”.
Kristal Hardesti je regionalna direktorka marketinga za “Gudvil industriz”, neprofitnu organizaciju koja nudi usluge treninga za nisko plaćene i poslove na početnom nivou. Saifi je pomogao prodavnici Gudvil da otvori Sabvej u samoj prodavnici gde bi se ljudi obučavali za rad u ugostiteljskoj industriji.
“Mnogi od nas posmatraju zaposlenje kao nešto jednostavno, možda to čak uzimamo zdravo za gotovo. Međutim ima mnogo ljudi koji su mislili da nikada neće uspeti da se zaposle. Kada dobiju posao to im promeni čitav pogled na život”.
“Oni obučavaju ljude koji imaju manje sreće od nas ostalih, ljude koje vi i ja obično ne bismo zaposlili. One sa sumnjivom prošlošću ili zlostavljane žene. Ovo je mesto koje vam pruža ruku, a ne koje vas odbacuje”.
Tokom fiskalne 2012. godine, Gudvil Grinvila pomogao je preko 7 hiljada ljudi da pronađu posao – oni koji bi u suprotnom ostali na socijalnoj pomoći. Umesto toga, oni su ukupno zaradili preko 75 miliona dolara. I sve to zahvaljujući jednom čoveku koji je došao u Sjedinjene Države da ostvari svoj san.