Linkovi

Imigraciona reforma i ekonomija

  • Mil Arsega

Demonstranti u Vašingtonu na jednom od okupljanja aktivista koji se zalažu za imigracionu reformu

Demonstranti u Vašingtonu na jednom od okupljanja aktivista koji se zalažu za imigracionu reformu

Za SAD, kao zemlju koja se ponosi svojim humanitarnim uverenjima, reforma nefunkcionalnog imigracionog sistema trebalo bi da bude prioritet, smatraju zagovornici promene imigracionog zakona...

Uprkos skoro jednoglasnom stavu da je imigracioni sistem Sjedinjenih Država nefunkcionalan, izgleda da postoji sumnja da će se Kongres tim pitanjem baviti ove godine. Republikanci kažu da ne veruju da bi predsednik sproveo nova pravila, što je optužba za koju mnoge demokrate kažu da je običan politički izgovor, da se demokratskom predsedniku uskrati zakonodavna pobeda u izbornoj godini. Ali neki kažu da zakonodavci propuštaju važnije pitanje - da imigraciona reforma nije političko, već ekonomsko pitanje.

Stručnjaci kažu da društvo plaća visoku cenu kada 11 miliona neregistrovanih imigranata živi u senci. A, za zemlju koja se ponosi svojim humanitarnim uverenjima, reforma nefunkcionalnog imigracionog sistema trebalo bi da bude prioritet. Giljermo Kantor je saradnik Centra za imigracionu politiku.

“Mislim da svaki dan kada Kongres odlaže tu odluku, ljudi bivaju pogođeni. Pogođeni sistemom deportacije koji, kao što sam već rekao, razdavaja porodice svakog dana”.

Kantor ističe da postoje i drugi razlozi zbog kojih bi Kongres trebalo da deluje.

“Jedan od njih, koji se često previđa, je da bi to moglo da rezultira orgomnom ekonomskom dobiti za ovu zemlju”.

Međutim, kritičari imigracione reforme navode da upravo vladine studije nagoveštavaju suprotno. Republikanski senator Džef Sešns kaže:

“Kako možemo da glasamo za zakon za koji naš kongresni odbor za budžet kaže da će smanjiti iznos prosečne plate u Americi u narednih 12 godina”.

Sešns je samo delimično u pravu. U izveštaju odbora navodi se da bi reforma umanjila prosečnu zaradu za 0,1 odsto 2023. godine, ali zato što procene uključuju i plate niskokvalifikovanih radnika koji bi mogli da postanu legalni stanovnici. Posle deset godina, navodi se u izveštaju, plate bi mogle da porastu za oko pola procenta, što je više nego što bi mogle bez reforme. Ali to je samo deo priče, kaže Mark Rozenberg iz Instituta za migracionu politiku.

“Legalizacija će verovatno pomoći američkoj ekonomiji. Takođe će uvesti više ljudi u poreski sistem, što će verovatno imati pozitivan efekat pošto će više ljudi plaćati porez. U dugoročnom smislu, ilegalni imigranti koji postanu legalni takođe će biti u mogućnosti da koriste dodatne usluge, tako da će fiskalni efekat imati i pozitivne i negativne strane”.

Sa svoje strane, Centar za imigracionu politiku ističe da ima više negativnih nego pozitivnih aspekata. Portparolka Margerit Telford kaže da njihova istraživanja pokazuju ekonomsku dobit, veoma brzo umanjenu zbog veće potražnje za socijalnim programima.

“Pošto je 36 odsto imigranata na najmanje jednom socijalnom programu i kada vidite koliko to košta, pitanje je koliko dugo to možemo finansijski da podnesemo”.

Sa toliko mnogo Amerikanaca koji traže posao, Telford kaže da je godišnji priliv od 1,1 milion legalnih imigranata suviše velikodušan i da treba da se umanji za polovinu. Jedno od rešenja je selektivniji pristup imigraciji. Proširenje programa radnih dozvola za strane studente koji završe američke univerzitete je odlično mesto za početak, kaže studentkinja iz Kine, Ting Gong.

“Zato što su studenti koji ovde rade visoko obrazovani i mi možemo da doprinesemo našim znanjem i svim drugim ovoj zemlji”.

Uprkos neslaganjima, većina ekonomista slaže se da bi imigraciona reforma mogla da poboljša američku ekonomiju. Kritičari kažu da bi cena bila visoka, dok drugi kažu da bi troškovi nepreduzimanja reforme mogli da budu još veći.
XS
SM
MD
LG