Međunarodni monetarni fond smanjio je prognoze rasta svetske ekonomije. MMF je u svom poslednjem kvartalnom izveštaju objavio da je ta odluka doneta zbog nastavka razočaravajućeg nivoa rasta razvijenih ekonomija kao i recesije u Evropi, koja je dublja nego što se očekivalo. Međutim ova međunarodna organizacija sa sedištem u Vašingtonu smatra da će okolnosti početi da se popravljaju već početkom iduće godine.
Globalna ekonomija ne raste brzinom kakvom su se mnogi nadali. Međunarodni monetarni fond preinačio je svoju prognozu ekonomskog rasta za 2013. na malo iznad 3 odsto – što je značajno manje u odnosu na ranije predviđenih 3,3 odsto.
Glavni ekonomista u MMF-u, Olivije Blanšar kaže da je ispravka doneta na osnovu nekoliko faktora:
“Najviše je uticao usporen rast ekonomija u usponu, ali takođe smo smanjili prognoze za evrozonu”.
Globalna potražnja dobara i usluga je opala, posebno u Evropi gde su dužnička kriza i oštre mere štednje doveli do najdužeg ekonomskog poniranja u istoriji 18-člane evrozone.
“To nije iznenađujuće. Ako posmatrate globalnu potražnju izgleda kao da se ublažava i naravno imajući u vidu u kakvoj je Evropa poziciji, to bi samo produžilo usporeni rast gotovo do tačke negativnog rasta širom čitave evrozone”, ističe Piter Mekgvajer, analitičar za azijske berze u firmi Bakster FX.
I to je začarani krug. Smanjena potražnja je umanjila rast u ekonomijama koje se brzo razvijaju, pogotovo u tzv. BRIK zemljama - Brazilu, Rusiji, Indiji i Kini.
Blanšar kaže da to ima posledice i na razvijene ekonomije.
“Ako npr. rast u BRIK zemljama uspori za 2 odsto, kako mi predviđamo, to će onda uticati i da rast u Sjedinjenim Državama opadne za pola procenta. Dakle, ima uticaja”, kaže Blanšar.
MMF je takođe smanjio očekivanja za ekonomski rast u Sjedinjenim Državama iako su poslednji podaci o tržištu nekretnina i nezaposlenosti pokazali spori ali siguran oporavak.
Dovoljno postojan, smatraju neki analitičari, da Federalne rezerve ublaže mere monetarne politike koje kamatne stope drže na rekordno niskom nivou.
Iako bi podizanje američkih kamatnih stopa izazvalo probleme za neke zemlje, Blanšar kaže da bi to u isto vreme poslalo poruku o jačem oporavku najveće svetske ekonomije.
“Možda usput dođe do velikih oscilacija, ali na kraju krajeva – to je dobra vest na globalnom nivou”, zaključuje Blanšar.
Međunarodni monetarni fond predviđa poboljšanje globalnih ekonomskih uslova u 2014. – ali jedino ukoliko najveće svetske ekonomije nastave da primenjuju strategije koje podstiču kratkotrajni rast dok smanjuju dugotrajni dug.
Globalna ekonomija ne raste brzinom kakvom su se mnogi nadali. Međunarodni monetarni fond preinačio je svoju prognozu ekonomskog rasta za 2013. na malo iznad 3 odsto – što je značajno manje u odnosu na ranije predviđenih 3,3 odsto.
Glavni ekonomista u MMF-u, Olivije Blanšar kaže da je ispravka doneta na osnovu nekoliko faktora:
“Najviše je uticao usporen rast ekonomija u usponu, ali takođe smo smanjili prognoze za evrozonu”.
Globalna potražnja dobara i usluga je opala, posebno u Evropi gde su dužnička kriza i oštre mere štednje doveli do najdužeg ekonomskog poniranja u istoriji 18-člane evrozone.
“To nije iznenađujuće. Ako posmatrate globalnu potražnju izgleda kao da se ublažava i naravno imajući u vidu u kakvoj je Evropa poziciji, to bi samo produžilo usporeni rast gotovo do tačke negativnog rasta širom čitave evrozone”, ističe Piter Mekgvajer, analitičar za azijske berze u firmi Bakster FX.
I to je začarani krug. Smanjena potražnja je umanjila rast u ekonomijama koje se brzo razvijaju, pogotovo u tzv. BRIK zemljama - Brazilu, Rusiji, Indiji i Kini.
Blanšar kaže da to ima posledice i na razvijene ekonomije.
“Ako npr. rast u BRIK zemljama uspori za 2 odsto, kako mi predviđamo, to će onda uticati i da rast u Sjedinjenim Državama opadne za pola procenta. Dakle, ima uticaja”, kaže Blanšar.
MMF je takođe smanjio očekivanja za ekonomski rast u Sjedinjenim Državama iako su poslednji podaci o tržištu nekretnina i nezaposlenosti pokazali spori ali siguran oporavak.
Dovoljno postojan, smatraju neki analitičari, da Federalne rezerve ublaže mere monetarne politike koje kamatne stope drže na rekordno niskom nivou.
Iako bi podizanje američkih kamatnih stopa izazvalo probleme za neke zemlje, Blanšar kaže da bi to u isto vreme poslalo poruku o jačem oporavku najveće svetske ekonomije.
“Možda usput dođe do velikih oscilacija, ali na kraju krajeva – to je dobra vest na globalnom nivou”, zaključuje Blanšar.
Međunarodni monetarni fond predviđa poboljšanje globalnih ekonomskih uslova u 2014. – ali jedino ukoliko najveće svetske ekonomije nastave da primenjuju strategije koje podstiču kratkotrajni rast dok smanjuju dugotrajni dug.