Linkovi

Istorijat i budućnost MMF-a

  • Mariama Dijalo

Istorijat i budućnost MMF-a

Istorijat i budućnost MMF-a

Međunarodni monetarni fond je zamšljen pre 67 godina, za vreme Drugog svetskog rata, kao institucija koja bi posle rata nadgledala međunarodni monetarni sistem. Ekipa Glasa Amerike napravila je kratak pregled istorijata MMF-a i probleme koji ga čekaju u budućnosti.

Predstavnici 44 države sastali su se jula 1944. u Breton-Vudsu u Nju Hempširu, na severoistoku Sjedinjenih Država, da uspostave međunarodni ekonomski okvir za period posle rata. Glavni cilj je bilo prevazilaženje ekonomskog haosa koji je nastao posle Prvog svetskog rata, kaže Džejms Boton, istoričar MMF-a.

"Tokom 1920-ih i ‘30-ih, bilo je pokušaja obnove međunarodnih zlatnih standarda. Oni su propali, pošto nije postojao sistem globalnih institucija koje bi ih nadgledale“.

Decenijama kasnije, Međunarodni monetarni fond je glavni igrač u globalnoj ekonomiji.

"Imali smo veliku krizu u Meksiku 1994. i ’95, azijsku krizu 1997-98 i imamo ovu veliku svetsku krizu od 2008. Svaki put, situacija je složenija nego ranije“, kaže Boton.

Međunarodni monetarni fond je odigrao veliku ulogu u prevazilaženju latinoameričke dužničke krize tokom 1980-ih.

"To je pretežno bila dužnička kriza zbog bankarskih kredita koji su krenuli loše. Kada su se međunarodne kamatne stope u 1980-im naglo povećale, latinoameričkim zemljama je bilo teško, čak nemoguće, da otplate svoje kredite po prvobitnim uslovima“, objašnjava Boton.

Mnogo skorije, došlo je do svetske finansijske krize, podseća Džejkob Kirkegard, iz Petersonovog instituta za međunarodnu ekonomiju.

"Brzo reagovanje MMF-a u vidu uvođenja kredibilnog programa strukturnih reformi u Grčkoj, Irskoj i nedavno Portugalu, bila je ključno, jer je unelo bar tračak nade na međusobno povezana finansijska tržišta“, kaže on.

Međutim, Emira Vuds, iz Instituta za otvoreno društvo, kaže da MMF ne pomaže Africi.

"Tamo su vlade, posebno one koje treba da regulišu poslovanje, ostale kratkih rukava. Međunarodni monetarni fond pokušava da poboljša situaciju, tako što suštinski privatizuje imovinu i prodaje je korporacijama“, smatra Vuds.

Zemlje u usponu – kao i neke od azijskih ekonomija u razvoju – kažu da nemaju uticaj na MMF. Oven Barder iz Centra za globalni razvoj, tvrdi da bi tim zemljama trebalo da se omogući da budu glasnije.

"U današnjem svetu, dogodile su se dve velike stvari. Jedna je to što imamo zemlje u usponu koje su mnogo bogatije i moćnije nego što su bile posle Drugog svetskog rata, a drugo je to što sada imamo mnogo povezaniju globalnu ekonomiju. Prema tome, odluke koje donosi Međunarodni monetarni fond i njegova sposobnost da kontroliše finansijsku stabilnost, važne su ne samo za Zapadnu Evropu i Severnu Ameriku, nego i za zemlje u usponu“, priča Barder.

Za bivšeg direktora Svetske banke u Kini, Jukona Huanga, postoji nešto još važnije.

"Svojevremeno, radilo se o rešavanju kriza među tržištima u razvoju. Sada, velika ironija je činjenica da budući potencijal fonda leži u zemljama u usponu i zemljama u razvoju na čije rezultate i berzansko poslovanje u velikoj meri utiču problemi sveta u razvoju“, kaže Huang.

On dodaje da će Međunarodni monetarni fond najveću bitku voditi za izvore, ali pita "kako je moguće iskupljivati vlade finansiranjem koje višestruko premašuje novac kojim institucija raspolaže“.

XS
SM
MD
LG