Linkovi

Nestašica maka zbog rata u Avganistanu

  • Ejmi Gatman

Vojnici NATO-a uništavaju polja maka u Avganistanu kako bi sprečili pravljenje i krijumčarenje heroina

Vojnici NATO-a uništavaju polja maka u Avganistanu kako bi sprečili pravljenje i krijumčarenje heroina

Farmeri u Britaniji iznenada počinju da gaje novu biljku, da bi smanjili nestašicu lekova protiv bolova. Reč je o usevu koji obilno rađa hiljade kilometara daleko, u Avganistanu, ali tamo britanski i američki vojnici pokušavaju da ga unište.

Jedno polje maka je udaljeno svega 90 minuta zapadno od Londona. Suva proleća i rana leta proteklih godina u Engleskoj, idealna su za mak.Farmeri na više od 30 mesta kao što je to, širom Engleske, gaje mak za britansku farmaceutsku kompaniju, koja od njega pravi morfijum i kodein.

Ali nijedan od farmera koji ovde gaje mak, kao i fabrika za proizvodnju lekova "Mekfarlan Smit", ne žele da govore o tome – jer brinu o bezbednosti i potencijalnoj polemici. Jedan od ovdašnjih penzionisanih farmera ipak ima nešto da kaže.

"To je verovatno bolji usev od gajenja kukuruza. Oni šalju svoje ljude sa kombajnima i sve se prebaci u fabriku za 24 sata. To je dobar usev", kaže Reg Braun, farmer u penziji.

Tako misli i Nacionalna zdravstvena služba, kojoj je potrebno postojano snabdevanje makom da bi mogla da suzbije nacionalnu nestašicu lekova protiv bolova. Uistinu, nestašica lekova koji se dobijaju od maka je globalna, bez obzira što Avganistan obiluje makom. Majkl Klark je direktor Ujedinjenog kraljevskog instituta za usluge, britanske vojne i bezbednosne organizacije.

"Žetva avganistanskog maka donosi oko 90 odsto heroina koji se prodaje u Evropi. Na nju otpada više od 70 ili 80 odsto dohotka Avganistana", kaže Klark.

S obzirom da je celokupna proizvodnja opijuma u Avganistanu nezakonita, čak i za medicinsku upotrebu, polja pod makom u zemlji su izložena napadima – delom u skladu sa politikom iskorenjivanja biljke koju vode Ujedinjene nacije, uz podršku Sjedinjenih Država i Britanije.

"Politika iskorenjivanja je uvedena da bi se prekinula veza kriminala, nesigurnosti i siromaštva u Avganistanu", objašnjava Klark.

Ali, uprkos tome što Sjedinjene Države i Britanija pomažu u sprovođenju te politike, ne znači da se slažu sa pristupom.

"Amerikanci su imali običaj da kažu da mak treba iskorenjivati bez obzira da li se ljudi slažu sa tim ili ne, treba ga uništiti u svakom slučaju. Britanci su govorili da će se situacija, ako ga uništite, pogoršati", priča Klark.

Član Britanskog parlamenta Frenk Fild zbog toga tvrdi da je uništavanje avganistanskih polja maka kontraproduktivno.

"To omogućava Talibanu da kontroliše lokalno stanovništvo, predstavlja lokalni izvor prihoda za Taliban i olakšava pokretu da obezbedi vojnike zbog pomanjkanja dobre volje u selima", prila Fild.

Fild se zalaže za legalizaciju maka u Avganistanu, da bi rod mogao da se oporezuje i izvozi, što bi donelo korist avganistanskim fermerima, Avganistanskoj vladi i međunarodnoj zajednici.

Pre dve godine, pokojni Ričard Holbruk, tadašnji specijalni izaslanik Sjedinjenih Država za Avganistan i Paksitan, smatrao je da politika iskorenjivanja maka nije uspešna.

"Guramo farmere u ruke Talibana. To je najštetniji i najneuspešniji program koji sam video tokom 40 godina rada u administraciji", rekao je Holbruk u martu 2009.

Ipak, Majkl Klark smatra da bi legalizacija maka u Avganistanu stvorila dodatne probleme.

"Iznenadno ozakonjenje gajenja maka u Avganistanu bi bio drastičan korak, koji ne bi značio samo uzimanje maka od avganistanskih farmera. To bi u suštini izazvalo revoluciju u samom Avganistanu koja bi mogla nekontrolisano da poveća nestabilnost. Pojedini ljudi tvrde da u Avganistanu ne treba razmišljati o drugim stvarima, sve dok ne budete u stanju da rešite problem maka.“

U međuvremenu, u unutrašnjosti Engleske, polja maka cvetaju i niko ne želi da ih pominje.

XS
SM
MD
LG