Linkovi

Dančenko: Rusija zatečena "arapskim prolećem"

  • Branko Mikašinović

Dančenko: Dogadjaji ’arapskog proleća’ naneli su političku i ekonomsku štetu Rusiji

Dančenko: Dogadjaji ’arapskog proleća’ naneli su političku i ekonomsku štetu Rusiji

“Do koje mere je Rusija ekonomski i politički angažovana u zemljama ‘arapskog proleća’, posebno Libiji?” Za odgovor na to pitanje kolega Branko Mikašinović obratio se nezavisnom političkom analitičaru Igoru Dančenku.

Dančenko: „Rusija je, kao i mnoge druge zemlje, uključujući SAD, bila iznenadjena razvojem dogadjaja na Bliskom istoku i na severu Afrike - da su tako brojne revolucije buknule, u tako brzom redosledu. U stvari, Rusija je podržavala polu-autorativne i autorativne režime regionu, ne očekujući njihov tako nagli kolaps. Moskva je proteklih deset godina, dok je i sama jačala, obnavljala ekonomske i političke odnose sa tim zemljama i često otpisivala njihove dugove Sovjetskom savezu u zamenu za unosne ugovore o izvozu ruskog oružja, prehrambenih proizvoda, ili proizvoda ruske industrije. Dakle, dogadjaji ’arapskog proleća’ naneli su političku i ekonomsku štetu Rusiji.“

Glas Amerike: Kakva je uloga Rusije u libijskoj krizi i tekućim dogadjajima u toj zemlji?

Dančenko: „Libija je važna zemlja za Rusiju. Tokom proteklih godina, firma ’Gasprom’ i razne industrijske kompanije potpisale su unosne ugovore sa tom zemljom. Moskva je na samom počektu konflikta podržala libijski režim. Medjutim, ona je kasnije podržala rezolucije UN o korišćenju sile i zoni zabrane letova u libijskom vazdušnom prostoru. Rusija sada planira da preuzme ulogu posrednika u libijskoj krizi da bi ne samo doprinela smirivanju tamošnje situacije, već i zaštitila svoje interese bilo da Gadafijev režim opstane ili bude svrgnut.“

Glas Amerike: Da li postoji kriza u oblasti „resetovanja odnosa“ Rusije i SAD, kako to izgleda u poslednje vreme?

Dančenko: „Postoji kriza, a glavni razlog za novo pogoršanje odnosa su predstojeći izbori u Rusiji, gde se ne zna da li će se Medvedev ponovo kandidovati, ili će Putin ili neko drugi biti predsednički kandidat. Ta neizvesnost svakako ne doprinosi uspehu resetovanja odnosa Rusije i SAD i unosi konfuziju u odnose dve zemlje, tim više što ovde sada vlada ne baš laskavo mišljenje o Putinu. Drugo, nakon potpisivanja sporazuma o smanjenju naoružanja, zainteresovanost za dalje unapredjenje odnosa je splasnula i sada se ispituju dalje mogućnosti za unapredjenje bilateralne saradnje. Sledeći potezi bi mogli da budu pridruživanje Rusije Svetskoj trgovinskoj organizaciji ili američko odbacivanje kontroverznog Džekson-Venikovog amandmana o trgovinskim restrikcijama iz 1972. godine. Ako bi se jedna od ove dve stvari dogodila, došlo bi ne samo do ekonomskog, već i političkog progresa i mogućeg eliminisanja tradicionalnih cikličnih uspona i padova u odnosima dve zemlje.“

XS
SM
MD
LG