Linkovi

Mediji i pomoć žrtvama Katrine

  • Marija Mitic

Mediji i pomoć žrtvama Katrine

Mediji i pomoć žrtvama Katrine

29. avgusta navršiće se pet godina od udara uragana Katrina na obalu Meksičkog zaliva koji će ostati zabeležen kao jedna od najrazornijih prirodnih katastrofa u istoriji Sjedinjenih Država. Jake kiše i vetrovi Katrine doveli su do plavljenja oko 80 odsto Nju Orleansa usmrtivši preko 1800 ljudi i ostavivši oko milion ljudi bez krova nad glavom. Zbog neadekvatnog odgovora federalne vlade i lokalnih vlasti, stanovnici Nju Orleansa jedini spas su videli u medijima, koji su danonoćno izveštavali o teškoćama sa kojima su se žrtve uragana suočavale. Povodom pete godišnjice, u Muzeju novinarstva u Vašingtonu u sredu je otvorena izložba o udaru Katrine i o tome kako su mediji izveštavali o toj prirodnoj katastrofi.

Fotografije kakve su izložene u Muzeju novinarstva obično dolaze iz Indonezije, sa Haitija ili iz Pakistana – ali pre 5 godina to je bila slika Amerike. Kako je došlo toga da oko 2 hiljade ljudi izgubi život u poplavama u jednoj od najbogatijih zemalja na planeti i da region koji je bio pogodjen uraganom još uvek ispašta od posledica Katrine, pitanje je na koje niko nema konkretan odgovor.

Bivši predsednik Džordž Buš je u očima mnogih najvećim delom odgovoran za ogroman broj žrtava i veliku materijalnu štetu jer nije dovoljno brzo reagovao na tragediju tolikih razmera. S druge strane, oni kojima se pripisuju najveće zasluge za pomoć žrtvama su novinari, te su kustosi Muzeja novinarstva rešili da sada, tačno pet godina kasnije, kada je medijska buka utihnula, podsete na to sa kakvim su se poteškoćama susretali novinari koji su izveštavali o žrtvama Katrine.

"Mislim da je dosta ljudi zaboravilo koliko je bilo opasno, haotično i da su novinari morali da rade bez struje, interneta i sredstava za prevoz“, kaže direktorka odeljenja za izložbe u Muzeju novinarstva, Keti Troust.

Izložba pod nazivom "Covering Katrina" u prevodu "Izveštavanje o Katrini" nudi pogled na to šta se dogadjalo iza scene i čime su se koristili reporteri dva najveća dnevna lista u tom regionu – "Tajms Pikjuna" iz Nju Orleansa i "San Heralda" iz države Misisipi. I pored nemogućih uslova za rad, ova dva dnevna lista izlazila su svaki dan, a urednici i novinari su lično dostavljali primerke novina lokalnom stanovništvu, kojem je to bio jedini izvor informacija.

"Imamo kajak koji su foto-reporteri koristili, kao i bicikle na kojima su novinari bili kada su otkrili da je voda probila nasip oko grada i da će ceo Nju Orleans u narednih nekoliko sati biti pod vodom“, priča Troust.

Ona objašnjava i zašto su novinari u očima pogodjenih uraganom bili jedini spas.

"Novinari su obično prvi stizali na mesto nesreće, pre hitne pomoći, te su bili i prvi koji bi pružali pomoć žrtvama. Takodje, većina stanovnika Nju Orleansa koji su se sklonili na zatvoreni stadion, Superdoum, osećali su da su zaboravljeni i zapostavljeni – bez hrane i vode i jedino su novinari mogli da prenesu tu sliku svetu.“

Na izložbi se mogu videti i daske i šper-ploče kojima su bili prekriveni prozori na kućama u Nju Orleansu. Policajci su ih koristili da bi obeležili da li je i koliko leševa pronadjeno u kući, dok su vlasnici ispisivali poruke za zastrašivanje provalnika.

Tu su i naslovne stranice dnevnih listova poredjane po datumima čiji naslovi i fotografije dovoljno govore o razmerama katastrofe koja je pogodila američku obalu Meksičkog zaliva. Istu oblast ove godine pogodila je još jedna velika nesreća – tromesečno izlivanje nafte, što se smatra najvećom ekološkom katastrofom u istoriji Sjedinjenih Država.

Pomoć američkim državama Luizijani, Misisipiju i Alabami potrebna je više nego ikada, smatra jedan od posetilaca, Morton Berkovic.

"Trebalo bi više da im pomognemo da se vrate na onaj nivo na kojem su bili pre ovih nesreća, pogotovo onima koji su i dalje beskućnici, deci koja ne idu u školu. Trebalo bi da istaknemo činjenicu da region još nije očišćen“, kaže Berkovic, dok Džoan iz Tenesija dodaje, "Kao da ponovo proživljavate sve. Pogadja pravo u srce.“

Kustosi Muzeja novinarstva predvidjaju da će izložba dotaći emocije mnogih Amerikanaca, a u prilog tome govori i činjenica da je izložba otvorena tri dana pre predvidjenog datuma zbog ogromnog interesovanja publike, koja je u želji da vidi postakvu umalo srušila ogradu oko galerije.

XS
SM
MD
LG