U avgustu, robotizovani rover američke svemirske agencije NASA nazvan Kjuriositi, trebalo bi da se spusti na Mars i započne razne naučne eksperimente. Takve misije pružaju ogromne količine naučnih podataka, ali javnost mnogo više uzbuđuju izgledi za slanje ljudske posade na Mars, što NASA namerava da učini do 2030. godine. Ali kako se troškovi vrtoglavo penju a budžetske bitke zaoštravaju, neki ugledni članovi naučne zajednice dovode u pitanje čitavu ideju slanja ljudi u svemir.
Na Međunarodnoj svemirskoj stanici neprestano su u toku eksperimenti dok nam svemirski teleskop Habl šalje zapanjujuće snimke dubokog svemira proširujući naša naučna saznanja. Ali profesor Univerziteta države Teksas, Stiven Vajnberg, kaže da su ljudi u svemiru postigli malo.
„Postrojenje sa ljudima, kao što je Međunarodna svemirska stanica, mnogo je skuplje od opservatorija bez posade, a nikakva značajnija dostignuća nisu došla iz nje“, kaže Vajnberg.
NASA ima dugoročniji plan za slanje ljudi na Mars posle niza robotizovanih sondi, ali Vajnberg kaže da roboti na Marsu mogu da urade mnogo više.
„Za bilion dolara koliko će koštati slanje ljudi na Mars roveri bez posade mogli bi da se rašire po čitavoj toj planeti“, kaže Vajnberg.
Direktor njujorškog Planetarijuma Hajden, Nil de Gras Tajson, slaže se da je slanje robota mnogo bolje za nauku, ali kaže da slanje astronauta zadovoljava drugu potrebu.
„Pitanje je šta to znači u kulturološkom smislu? Robotima se ne priređuju svečani dočeci, škole ne dobijaju njihova imena, njima se ne podižu spomenici“, kaže Tajson.
Tajson kaže da ljudi imaju urođenu potrebu za istraživanjima i da bi mnogi žrtvovali živote za to.
„Kada bih rekao trebaju mi astronauti za odlazak na Jupiter bez povratka - red bi se odužio do iza ćoška. Ima mnogo njih koji žele da istražuju“, kaže Tajson.
Stiven Vajnberg razume privlačnost slanja ljudi na kraća putovanja, ali kaže da astronauti ne bi mogli dugo da ostanu na Marsu.
„To ne možemo ni na Antarktiku. Na njemu nema kolonije koja može sama da opstane, a Antarktik je raj u poređenju sa Marsom“, kaže Vajnberg.
Ali neke druge ličnosti, kao što je Stiven Hoking, kažu da ljudi treba da istražuju svemir jer neće moći zauvek da ostanu na zemlji. To nije neposredna briga, kaže zamenica direktora NASE, Lori Garver, ali zabrinjava one koji planiraju daleko u budućnost.
„Ako možemo da odemo dalje - a verujem da ćemo moći - ta saznanja biće kritična za naš opstanak“, kaže Lori Garver.
Vajnberg kaže da će ljudi verovatno razviti sposobnost dalekoh putovanja u svemir, ali da za to ima dosta vremena.
„Jednoga dana sunce će postati crveni džin i progutaće zemlju pa će nam biti bolje da se pre toga odselimo, ali to je na milijarde godina od danas“, kaže Vajnberg.
Vajnberg i neki drugi naučnici kažu da bi za sada trebalo da odustanemo od maštanja o životu na nekoj drugoj planeti i da bi trebalo više da se potrudimo da zaštitimo prirodu koja nam osigurava život na ovoj.
Na Međunarodnoj svemirskoj stanici neprestano su u toku eksperimenti dok nam svemirski teleskop Habl šalje zapanjujuće snimke dubokog svemira proširujući naša naučna saznanja. Ali profesor Univerziteta države Teksas, Stiven Vajnberg, kaže da su ljudi u svemiru postigli malo.
„Postrojenje sa ljudima, kao što je Međunarodna svemirska stanica, mnogo je skuplje od opservatorija bez posade, a nikakva značajnija dostignuća nisu došla iz nje“, kaže Vajnberg.
NASA ima dugoročniji plan za slanje ljudi na Mars posle niza robotizovanih sondi, ali Vajnberg kaže da roboti na Marsu mogu da urade mnogo više.
„Za bilion dolara koliko će koštati slanje ljudi na Mars roveri bez posade mogli bi da se rašire po čitavoj toj planeti“, kaže Vajnberg.
Direktor njujorškog Planetarijuma Hajden, Nil de Gras Tajson, slaže se da je slanje robota mnogo bolje za nauku, ali kaže da slanje astronauta zadovoljava drugu potrebu.
„Pitanje je šta to znači u kulturološkom smislu? Robotima se ne priređuju svečani dočeci, škole ne dobijaju njihova imena, njima se ne podižu spomenici“, kaže Tajson.
Tajson kaže da ljudi imaju urođenu potrebu za istraživanjima i da bi mnogi žrtvovali živote za to.
„Kada bih rekao trebaju mi astronauti za odlazak na Jupiter bez povratka - red bi se odužio do iza ćoška. Ima mnogo njih koji žele da istražuju“, kaže Tajson.
Stiven Vajnberg razume privlačnost slanja ljudi na kraća putovanja, ali kaže da astronauti ne bi mogli dugo da ostanu na Marsu.
„To ne možemo ni na Antarktiku. Na njemu nema kolonije koja može sama da opstane, a Antarktik je raj u poređenju sa Marsom“, kaže Vajnberg.
Ali neke druge ličnosti, kao što je Stiven Hoking, kažu da ljudi treba da istražuju svemir jer neće moći zauvek da ostanu na zemlji. To nije neposredna briga, kaže zamenica direktora NASE, Lori Garver, ali zabrinjava one koji planiraju daleko u budućnost.
„Ako možemo da odemo dalje - a verujem da ćemo moći - ta saznanja biće kritična za naš opstanak“, kaže Lori Garver.
Vajnberg kaže da će ljudi verovatno razviti sposobnost dalekoh putovanja u svemir, ali da za to ima dosta vremena.
„Jednoga dana sunce će postati crveni džin i progutaće zemlju pa će nam biti bolje da se pre toga odselimo, ali to je na milijarde godina od danas“, kaže Vajnberg.
Vajnberg i neki drugi naučnici kažu da bi za sada trebalo da odustanemo od maštanja o životu na nekoj drugoj planeti i da bi trebalo više da se potrudimo da zaštitimo prirodu koja nam osigurava život na ovoj.
