Pre 21 godinu američka svemirska agencija NASA lansirala je u daleku orbitu oko zemlje svemirski teleskop Habl, nazvan po američkom astronomu Edvinu Hablu. Od tada, teleskop Habl šalje na zemlju zapanjujuće slike dubokog svemira.
24. aprila 1990. godine šatl Diskaveri poneo je u svemir specijalno sagrađeni astronomski instrument koji je proširio naša znanja o kosmosu. Daleko od zemljine atmosfere koja zamagljuje sliku, teleskop Habl omogućio je do tada neviđeno jasne snimke planeta, zvezda, galaksija i drugih dalekih nebeskih tela.
Habl je veličine autobusa, građen je 10 godina i koštao je milijardu i po dolara, a u konstruisanju je učestvovalo više od 10 hiljada ljudi.
Kao glavni astronom agencija NASA Nensi Grejs Roman imala je značajnu ulogu u njegovoj gradnji. I pre nego što je konstruisan Nensi Roman je putovala po zemlji prikupljajući sugestije drugih astronoma.
"Astronomi su dugo čekali na mogućnost opservacija iznad atmosfere, jer gledati kroz nju je slično kao gledati kroz starinsko staklo koje sadrži nečistoće pa je slika nejasna", kaže Nensi Roman.
Ona je osnovala komisiju od astronoma i inženjera NASE sa zadatkom da konstruišu opservatoriju koja bi bila postavljena iznad atmosfere, ali do koje bi astronauti mogli da dođu radi popravki.
Sadašnji glavni astronom NASE, Ed Vejler, takođe je bio uključen u izradu planova.
"Habl je, kada je lansiran, desetostruko uvećao naše mogućnosti u odnosu na druge teleskope. Poslednji put kada je astronomija napravila takav desetostruki skok bilo je kada je Galilej prvi put pogledao kroz okular svog teleskopa", kaže Vejler.
Uprkos defektnom ogledalu, koje je kasnije zamenjeno, Hablova dostignuća su istorijska. Njegovom širokougaonom kamerom napravljeni su zapanjujući snimci nebeskih tela i pojava, kakvi ranije nisu viđeni.
"Habl može da vidi objekte milijardu puta slabije osvetljene od onih koji mogu da se vide golim okom, i to znatno jasnije. Na primer, Hablom biste mogli da snimite svetlost svitca na mesecu", kaže Vejler.
Nensi Roman se priseća uzbuđenja po prijemu prvih slika sa Habla.
"Mislim da me je najviše impresionirao snimak centra jednog globularnog sazvežđa. Mogli smo da vidimo svaku zvezdu posebno, njihove boje… bio je to fantastičan prizor", kaže Nensi Roman.
Otkada je postavljen, pre 20 godina, Habl je znatno proširio naša znanja o kosmosu. Njegovi snimci omogućili su astronomima da izračunaju da je svemir nastao pre 14 milijardi godina.
Ed Vejler dodaje da je uz pomoć Habla potvrđeno postojanje tamne energije, koja ubrzava širenje svemira. Takođe je dokazano da se u centru većine galaksija nalazi crna rupa.
4. jula ove godine, teleskop Habl završio je svoje milionito naučno posmatranje - spektrograf jedne ekzoplanete udaljene hiljadu svetlosnih godina. Taj instrument smatra se jednom od najuspešnijih naučnih misija u svemiru.
Dok se na zemlji priprema lansiranje novog, još savršenijeg svemirskog teleskopa, od Habla se očekuje da služi još najmanje deceniju i nastavi da proširuje naša znanja o svemiru.