Istraživači u Ugandi, saopštili su da pacijenti inficirani HIV-om, virusom koji uzrokuje sidu, mogu da žive isto toliko koliko i neinficirani stanovnici te zemlje, ukoliko uzimaju anti-retroviralne lekove. Rezultati studije su u skladu su onim dobijenim u istraživanjima na Zapadu, gde se pacijenti koji imaju sidu redovno leče anti-retroviralnim lekovima.
Keti Benet već 22 godine uzima koktel anti-retroviralnih lekova zbog tioga što je inficirana virusom HIV-a. Kako kaže, živi normalno, kao što bi živela svaka osoba koja nema ovu infekciju.
„Osećam se dobro, snažno. Radim sve što sam uvek želela da radim u životu“.
Istraživači kažu da je terapija anti-retroviralnim lekovima poboljšala životni vek kod pacijenata obolelih od side za 81 odsto u Sjedinjenim Državama i drugim razvijenim zemljama. Međutim, u siromašnim zemljama, sida i HIV i dalje odnose brojne živote, većinom zbog nedostatka efikasne terapije za pacijente, koji su pozitivni.
To je počelo da se menja pre otprilike deset godina, kada su prvi anti-retroviralni lekovi postali dostupni u tim zemljama.
Najnovija studija koja je rađena u Ugandi ustanovila je da pacijenti zaraženi HIV-om, koji dobijaju lekove mogu da očekuju da će živeti isto toliko koliko i ljudi koji nisu zaraženi, što je u proseku oko 55 godina. Dr Edvard Mils iz Centra za borbu protiv side, u Britanskoj Kolumbiji, je jedan od autora studije.
„To je prva studija koja se bavila očekivanom dužinom života u Africi. Ustanovili smo da, ako osoba stara 20 godine počne tretman pre nego što se razboli, ona može da očekuje da će živeti oko 27 narednih godina. Muškarci nešto manje od žena, zato što oni zatraže zdravstvenu negu u kasnijem stadijumu bolesti“.
Dr Rej Martins je direktor u Vitman Voker klinici u Vašingtonu i njegova specijalnost su lečenje HIV-a i side. On kaže da je zadovoljan rezultatima studije.
„To nije iznenađujuće, jer u Sjedinjenim Državama, brojne studije su pokazale normalna očekivanja životnog veka za osobe koje uzimaju lekove za sidu. Za mene, tu je veoma važan uticaj sporednih efekata tih lekova. Međutim, do sada izgleda da su lekovi veoma delotvorni i da nemaju mnogo sporednih efekata“.
Medicinski stručnjaci kažu da studija takođe ukazuje na važne nove izazove za agencije koje se bave javnim zdravljem u zemljama u razvoju. Odnosno, kako da obezbede efikasne lekove i podršku za pacijente obolele od side kada se suoče sa zdravstvenim problemima u starijim godinama.
„Verujemo da su ova otkrića veoma važna u smislu dugoročnog planiranja epidemije, što takođe znači da je potrebno planiranje zbog hroničnih bolesti povezanih sa starenjem“, kaže doktor Mils.
Istraživači ističu da je sada najveće pitanje da li je moguće doći do sredstava kako bi se u svim krajevima sveta sida i HIV lečili na isti način.