Linkovi

Život robova na imanju Džordža Vašingtona

  • Faiza Elmasri

Baraka na imanju Džordža Vašingtona u Maunt Vernonu u kojoj je bilo smešteno oko 8 robova

Baraka na imanju Džordža Vašingtona u Maunt Vernonu u kojoj je bilo smešteno oko 8 robova

Prvi američki predsednik Džordž Vašington živeo je u doba kada je ropstvo bilo neizbežan deo života. Kada mu je bilo 11 godina, on je nasledio 10 robova, a do svoje smrti 1799. godine na njegovom imanju u Maunt Vernonu živelo ih je više od 300. Ove godine restaurirane su prostorije u Maunt Vernonu u kojima su robovi živeli, a opsežne arheološke analize su otkrile nešto više o ljudima koji su radili na imanju prvog američkog predsednika.

Kuća u Maunt Vernonu bila je dom prvog američkog predsednika Džordža Vašingtona. Odmah pored kuće nalaze se skromne prostorije u kojima su bili smešteni robovi. Posle 10 meseci restauracije, te prostorije su ponovo otvorene za posetioce.

To su dva krila koje je Džordž Vašington, pošto je postao predsednik, dodao na staklenik. Ona su pregrađena u 4 veće sobe, od kojih je jedna bila za muškarce, a jedna za žene dok su se sve prostorije zagrevale kaminom.

Na ceremoniji otvaranja, arheolog Denis Poug istakao je da je restauracija rezultat više od 20 godina istraživanja, dodajući da se tu nalaze i reprodukcije odeće, pribora za jelo, šolja, čaša, metli i korpi, koje su robovi koristili.

"Iskopali smo dosta arheološkog materijala, tako da imamo sve predmete koje su oni zapravo koristili – keramiku iz koje su jeli sa ostacima hrane. Pronašli smo dosta životinjskih kostiju, tako da znamo da su jeli divlje životinje, što je bio dodatak sledovanju koje su dobijali od Vašingtonovih”, priča Poug.

Ti predmeti oživeli su način na koji su zanatlije, sluge, kuvari i zemljoradnici živeli i besplatno radili na imanju u Virdžiniji.

"U nekim spisima koje imamo, ovi delovi imanja su opisani kao barake koje su nešto najgore što možete da zamislite. Mi ne želimo da ulepšamo taj deo priče. Vlasnici tih ljudi su bili drugi ljudi. Oni nisu imali nikakva prava, a obavljali su težak fizički rad”, podseća Poug.

Neke od reprodukcija, poput činije od keramike, lutke i pletene kape, govore da su neki robovi pokušavali da očuvaju svoju afričku kulturu.

Nekoliko potomaka Vašingtonovih robova takođe su učestvovali u ceremoniji. Oni su postavili neke od tih predmeta u obnovljene prostorije.

Među njima je bio i Roulamin Kvonder, sudija iz američke prestonice. On je potomak roba, Sukija Beja, koji je živeo u Maunt Vernonu i radio za Džordža Vašingtona.

"Njihova imena su godinama bila zaboravljena, kao i uloga koju su imali, dok se u isto vreme čovek za kojeg su radili, Džordž Vašington - veliča. Želimo da ovim muškarcima i ženama odamo počast jer su oni ti koji su od cika zore do zalaska sunca, 6 ili 7 dana u nedelji, radili kako bi njemu omogućili da postigne sve te važne stvari koje su nam svima bile od koristi”, priča Kvonder.

Učiteljica Bet Kajer je organizovala posetu Maunt Vernonu za osnovce, kao praktični deo časa iz istorije.

"Preci neke dece su ovako došli u zemlju i otvorilo im je oči kada su shvatili koliko su se razlikovali životi na ovom imanju. Mislim da je to ostavilo snažan utisak na njih”, kaže Kajer.

Podučavanje posetilaca o surovosti ropstva jedan je od ciljeva ove restauracije.

Glorija Elis Holms, još jedna od potomaka Sukija Beja, došla je u Maunt Vernon na ceremoniju i postavila keramičku činiju u žensku sobu.

"Danas pada kiša, i po mom mišljenju, ona predstavlja suze robova koji poručuju - hvala vam. Hvala što nas niste zaboravili.”

XS
SM
MD
LG