Američki sekretar za odbranu Čak Hejgel pokrenuo je novu kampanju kako bi se prevazišao zastoj u vezi sa usvajanjem budžeta, koji je doveo do nedavnih masovnih automatskih smanjenja vladinih troškova, poznatih i kao „sekvestracija“. Hejgel jesastavio spisak određenih oblasti u kojima će odbrana SAD morati da trpi, ukoliko se Kongres i Obamina administracija uskoro ne dogovore o budžetu.
Među ugroženima su tri od ukupno 11 udarnih grupa sa nosačima aviona.
Već mesecima, Sekretarijat za odbranu upozorava da će masovni automatski rezovi u budžetu dovesti od slabljenja američkih vojnih snaga.
Ovog puta, sekretar za odbranu Čak Hejgel izneo je nekoliko mogućnosti za rešavanje problema, i to vrlo specifičnih.
“Prvi pristup je da smanjimo obim snaga, kako bismo zadržali najmodernije kapacitete. Time bi se dalje smanjio broj aktivnih vojnika na 380 do 450 hiljada, smanjio broj udarnih grupa sa 11 na 8 ili 9, Korpus marinaca sveo sa 182 hiljade na 150 do 175 hiljada, a bili bi povučeni i stari bombarderi Ratnog vazduhoplovstva”.
Druga mogućnost bila bi da se sačuva velika vojna sila – koja sa sobom nosi i velike troškove zdravstvenog osiguranja i drugih beneficija – a da se odloži investiranje u modernije naoružanje.
“Osnovni izbor je da li će se kapacitet naše vojne sile meriti brojem brigada, mornaričkih brodova, eskadrona ratnog vazduhoplovstva i marinskih bataljona, ili njenom sposobnošću – našim mogućnostima da modernizujemo oružane sisteme i održimo prednost koju imamo u tehnološkom smislu”.
Neki zvaničnici u Pentagonu zaklažu se za smanjivanje broja vojnika i oslanjanje na bespilotne letelice - takozvane dronove, ali i jedinice za specijalne operacije.
Analitičar odbrambenog budžeta Tod Herison kaže da bez obzira na to da li će budžetska kriza biti rešena, Pentagonu sleduje ogromno smanjenje prihoda posle okončanja američkog vojnog angažmana u Iraku i Avganistanu.
“Manje ne mora da znači i lošije, ukoliko manje znači da imate bolju sposobnost i možete više da uradite sa manjom vojnom silom. To je veliki znak pitanja ovde”.
Ranija upozorenja Pentagona o efektima sekvestracije nisu bila uvažena. Budžetska kriza se nastavila i automatski rezovi su stupili na snagu. Herison kaže da Hejgel sada, iznoseći detalje tih efekata, pokušava da privuče pažnju Kongresa.
“Ono što ja mislim da sekretar Hejgel pokušava da uradi jeste da povrati deo kredibiliteta tako što će napraviti specifičnije projekcije onoga što bi moralo da se uradi u sklopu sekvestracije, umesto da govori uopšteno”, smatra Tod Herison.
Zvaničnici Sekretarijata za odbranu nadaju se da će ovo upozorenje navestii Kongres i Obaminu administraciju da nađu izlaz iz budžetskog ćorsokaka.
Među ugroženima su tri od ukupno 11 udarnih grupa sa nosačima aviona.
Već mesecima, Sekretarijat za odbranu upozorava da će masovni automatski rezovi u budžetu dovesti od slabljenja američkih vojnih snaga.
Ovog puta, sekretar za odbranu Čak Hejgel izneo je nekoliko mogućnosti za rešavanje problema, i to vrlo specifičnih.
“Prvi pristup je da smanjimo obim snaga, kako bismo zadržali najmodernije kapacitete. Time bi se dalje smanjio broj aktivnih vojnika na 380 do 450 hiljada, smanjio broj udarnih grupa sa 11 na 8 ili 9, Korpus marinaca sveo sa 182 hiljade na 150 do 175 hiljada, a bili bi povučeni i stari bombarderi Ratnog vazduhoplovstva”.
Druga mogućnost bila bi da se sačuva velika vojna sila – koja sa sobom nosi i velike troškove zdravstvenog osiguranja i drugih beneficija – a da se odloži investiranje u modernije naoružanje.
“Osnovni izbor je da li će se kapacitet naše vojne sile meriti brojem brigada, mornaričkih brodova, eskadrona ratnog vazduhoplovstva i marinskih bataljona, ili njenom sposobnošću – našim mogućnostima da modernizujemo oružane sisteme i održimo prednost koju imamo u tehnološkom smislu”.
Neki zvaničnici u Pentagonu zaklažu se za smanjivanje broja vojnika i oslanjanje na bespilotne letelice - takozvane dronove, ali i jedinice za specijalne operacije.
Analitičar odbrambenog budžeta Tod Herison kaže da bez obzira na to da li će budžetska kriza biti rešena, Pentagonu sleduje ogromno smanjenje prihoda posle okončanja američkog vojnog angažmana u Iraku i Avganistanu.
“Manje ne mora da znači i lošije, ukoliko manje znači da imate bolju sposobnost i možete više da uradite sa manjom vojnom silom. To je veliki znak pitanja ovde”.
Ranija upozorenja Pentagona o efektima sekvestracije nisu bila uvažena. Budžetska kriza se nastavila i automatski rezovi su stupili na snagu. Herison kaže da Hejgel sada, iznoseći detalje tih efekata, pokušava da privuče pažnju Kongresa.
“Ono što ja mislim da sekretar Hejgel pokušava da uradi jeste da povrati deo kredibiliteta tako što će napraviti specifičnije projekcije onoga što bi moralo da se uradi u sklopu sekvestracije, umesto da govori uopšteno”, smatra Tod Herison.
Zvaničnici Sekretarijata za odbranu nadaju se da će ovo upozorenje navestii Kongres i Obaminu administraciju da nađu izlaz iz budžetskog ćorsokaka.
