U britanskom medicinskom časopisu „Lanset“, objavljen je izveštaj u kojem se navodi da bi broj slučajeva obolelih od raka do 2030. godine mogao da poraste za 75 odsto, a da se najveći porast očekuje u zemljama u razvoju.
Doslovno svi stručnjaci za upotrebu duvana, prepoznaju da je to najveći pojedinačni uzrok smrti u svetu, koji je moguće sprečiti. U američkom Udruženju za borbu protiv raka, Nejtan Grej se bavi globalnim zdravstvenim temama.
„Svake godine, pušenje usmrti oko 6 miliona ljudi u svetu, a predviđa se da će taj broj do 2030. godine, porasti na oko 8 miliona.“
Grej je jedan od autora izveštaja koji je objavljen u britanskom medicinskom časopisu „Lanset“. U izveštaju se predviđa da će broj smrtnih slučajeva zbog raka u svetu, za manje od 20 godina da se poveća za 75 odsto.
Džoana Koun je direktorka Instituta za kontrolu duvana na Univerzitetu „Džons Hopkins“.
„To je zapanjujuće. Šest miliona smrtnih slučajeva svake godine. Ni za jednu od tih smrti nema razloga.“
Očekuje se da će većina smrtnih slučajeva zbog raka u budućnosti pogoditi zemlje u razvoju, posebno u pod-saharskoj Africi.
„Pod-saharska Afrika je poslednji geografski region sveta u kojem je nivo pušenja i dalje nizak. To je i poslednje mesto na kojem bismo potencijalno mogli da izbegnemo epidemiju smrtnih slučajeva povezanih sa duvanom“, navodi Nejtan Grej.
Grej kaže da duvanske kompanije vide taj region kao ogromno netaknuto tržište. On kaže da američko Udruženje za borbu protiv raka i druge organizacije odlučno rade na rešavanju tog problema.
„Ako ne budemo uspešni, suočićemo se sa podjednakim gubitkom života, invalidnošću, uticaju na ekonomiju koji smo videli sa HIV-om i sidom.“
Stručnjaci navode da ima mnogo stvari koje vlade mogu da urade kako bi se sprečilo oboljevanje od raka i drugih bolesti povezanih sa duvanom. Autor još jedne studije o pušenju, Džon Ajers, razgovarao je sa Glasom Amerike putem Skajpa.
„Najdelotvornija strategija za kontrolu duvana do sada je povećanje poreza i akciza na cigarete. Ako povećamo cenu cigareta, ljudi će manje moći da ih priušte i prestaće da puše.“
Studije su pokazale da edukativne kampanje, zabrana pušenja na javnim mestima, zabrana reklamiranja cigareta i sponzorisanje popularnih događaja, imaju efekat.
„Kada razmišljate o drugim globalnim epidemijama kao što je sida, ne postoji korporativni interes za propagiranje virusa HIV. Kod duvana imamo ogroman korporativni interes koji se bori da opstane na svakom koraku. Zato ne samo što se trudimo da ukažemo na problem zavisnosti, nego imamo pandemiju koju je potpuno moguće sprečiti“, ističe Džoana Koun sa univerziteta Džons Hopkins.
Izazov, prema rečima stručnjaka, predstavlja poništenje ogromnih reklamnih napora duvanskih kompanija.
Doslovno svi stručnjaci za upotrebu duvana, prepoznaju da je to najveći pojedinačni uzrok smrti u svetu, koji je moguće sprečiti. U američkom Udruženju za borbu protiv raka, Nejtan Grej se bavi globalnim zdravstvenim temama.
„Svake godine, pušenje usmrti oko 6 miliona ljudi u svetu, a predviđa se da će taj broj do 2030. godine, porasti na oko 8 miliona.“
Grej je jedan od autora izveštaja koji je objavljen u britanskom medicinskom časopisu „Lanset“. U izveštaju se predviđa da će broj smrtnih slučajeva zbog raka u svetu, za manje od 20 godina da se poveća za 75 odsto.
Džoana Koun je direktorka Instituta za kontrolu duvana na Univerzitetu „Džons Hopkins“.
„To je zapanjujuće. Šest miliona smrtnih slučajeva svake godine. Ni za jednu od tih smrti nema razloga.“
Očekuje se da će većina smrtnih slučajeva zbog raka u budućnosti pogoditi zemlje u razvoju, posebno u pod-saharskoj Africi.
„Pod-saharska Afrika je poslednji geografski region sveta u kojem je nivo pušenja i dalje nizak. To je i poslednje mesto na kojem bismo potencijalno mogli da izbegnemo epidemiju smrtnih slučajeva povezanih sa duvanom“, navodi Nejtan Grej.
Grej kaže da duvanske kompanije vide taj region kao ogromno netaknuto tržište. On kaže da američko Udruženje za borbu protiv raka i druge organizacije odlučno rade na rešavanju tog problema.
„Ako ne budemo uspešni, suočićemo se sa podjednakim gubitkom života, invalidnošću, uticaju na ekonomiju koji smo videli sa HIV-om i sidom.“
Stručnjaci navode da ima mnogo stvari koje vlade mogu da urade kako bi se sprečilo oboljevanje od raka i drugih bolesti povezanih sa duvanom. Autor još jedne studije o pušenju, Džon Ajers, razgovarao je sa Glasom Amerike putem Skajpa.
„Najdelotvornija strategija za kontrolu duvana do sada je povećanje poreza i akciza na cigarete. Ako povećamo cenu cigareta, ljudi će manje moći da ih priušte i prestaće da puše.“
Studije su pokazale da edukativne kampanje, zabrana pušenja na javnim mestima, zabrana reklamiranja cigareta i sponzorisanje popularnih događaja, imaju efekat.
„Kada razmišljate o drugim globalnim epidemijama kao što je sida, ne postoji korporativni interes za propagiranje virusa HIV. Kod duvana imamo ogroman korporativni interes koji se bori da opstane na svakom koraku. Zato ne samo što se trudimo da ukažemo na problem zavisnosti, nego imamo pandemiju koju je potpuno moguće sprečiti“, ističe Džoana Koun sa univerziteta Džons Hopkins.
Izazov, prema rečima stručnjaka, predstavlja poništenje ogromnih reklamnih napora duvanskih kompanija.