O uzrocima konfrontacije i protesta u Ukrajini i njihovim mogućim posledicama, Glas Amerike razgovarao je sa urednikom i izdavačem časopisa “ Odbrana i spoljna politika”, Gregorijem Koplijem.
Kopli: “Glavni kamen spoticanja u pogledu Ukrajine je njena podeljenost izmedju zapadnog dela, uglavnom katoličkog i pro-evropskog, i istočnog, pravoslavnog i više naklonjenog Rusiji. Druga podela se odnosi na urbane i ruralne delove zemlje. U urbanim centrima, populacija je orijentisana ka zapadu i zapadnoj kulturi, a na istoku imate više tradiconalno, ruralno stanovništvo. Ruralno stanovništvo je većinsko, a urbano manjinsko, što se često odslikava i u izbornim rezultatima. Dakle, ovaj sukob dva životna stila, dve tradicije i pogleda na svet proizvodi tenzije i konflikte, pored, naravno, spoljnih faktora, odnosno uticaja Brisela i Moskve.”
Glas Amerike: Ako se napetosti i protesti u Ukrajini nastave, kakve posledice očekujete?
Kopli: “Uzimajući u obzir važnost Ukrajine za Rusiju, ali i za Zapad, mislim da će se kompeticija za taj region nastaviti na političkom i energetskom planu. Bez intenzivnije pomoći Zapada protesti u Ukrajini će zapasti ili u teškoće ili će njihovi učesnici morati da prihvate kompromise. U tom smislu, neki analitičari smatraju da bi trilateralni razgovori Ukrajina-EU-Rusija, bili pravi put ka rešavanju složenih izazova u toj zemlji i izbegavanje daljih sukoba.”
Glas Amerike: Da li je onda moguće postići kompromisno rešenje izmedju vlasti i opozicije?
Kopli: “Mislim da demonstranti veruju da bi mogli da svrgnu sa vlasti sadašnji režim, računajući na kontinuiranu podršku Zapada. Dakle, predsednik Viktor Janukovič će morati da odluči izmedju krajnjeg rešenja, odnosno krvavog gušenja antivladinih demonstracija, ili prepuštanja većine predsedničkih ovlašćenja opoziciji, čime bi se omogućilo njegovim protivnicima da zacrtaju pro-evropski put za Ukrajinu. U ovom momentu imate nastojanja da se opozicija privoli da pristupi rešavanju problema na kompromisni način da bi se sačuvala demokratska tradicija u toj zemlji i okončali neredi i sukobi.”
Kopli: “Glavni kamen spoticanja u pogledu Ukrajine je njena podeljenost izmedju zapadnog dela, uglavnom katoličkog i pro-evropskog, i istočnog, pravoslavnog i više naklonjenog Rusiji. Druga podela se odnosi na urbane i ruralne delove zemlje. U urbanim centrima, populacija je orijentisana ka zapadu i zapadnoj kulturi, a na istoku imate više tradiconalno, ruralno stanovništvo. Ruralno stanovništvo je većinsko, a urbano manjinsko, što se često odslikava i u izbornim rezultatima. Dakle, ovaj sukob dva životna stila, dve tradicije i pogleda na svet proizvodi tenzije i konflikte, pored, naravno, spoljnih faktora, odnosno uticaja Brisela i Moskve.”
Glas Amerike: Ako se napetosti i protesti u Ukrajini nastave, kakve posledice očekujete?
Kopli: “Uzimajući u obzir važnost Ukrajine za Rusiju, ali i za Zapad, mislim da će se kompeticija za taj region nastaviti na političkom i energetskom planu. Bez intenzivnije pomoći Zapada protesti u Ukrajini će zapasti ili u teškoće ili će njihovi učesnici morati da prihvate kompromise. U tom smislu, neki analitičari smatraju da bi trilateralni razgovori Ukrajina-EU-Rusija, bili pravi put ka rešavanju složenih izazova u toj zemlji i izbegavanje daljih sukoba.”
Glas Amerike: Da li je onda moguće postići kompromisno rešenje izmedju vlasti i opozicije?
Kopli: “Mislim da demonstranti veruju da bi mogli da svrgnu sa vlasti sadašnji režim, računajući na kontinuiranu podršku Zapada. Dakle, predsednik Viktor Janukovič će morati da odluči izmedju krajnjeg rešenja, odnosno krvavog gušenja antivladinih demonstracija, ili prepuštanja većine predsedničkih ovlašćenja opoziciji, čime bi se omogućilo njegovim protivnicima da zacrtaju pro-evropski put za Ukrajinu. U ovom momentu imate nastojanja da se opozicija privoli da pristupi rešavanju problema na kompromisni način da bi se sačuvala demokratska tradicija u toj zemlji i okončali neredi i sukobi.”