O implikacijama političke i ekonomske krize u Grčkoj kolega Branko Mikašinović razgovarao je sa izdavačem i urednikom časopisa “Odbrana i spoljna politika”, Gregorijem Koplijem.
Kopli: "Realnost je da ni jedna osoba, kompanija ili država ne može da odbije da primeni mere štednje ako želi da opstane u periodu velike ekonomske krize. Mere štednje u Grčkoj će morati da se sprovedu ili u okviru evrozone i medjunarodnog finansijskog sistema, ili će država morati da proglasi bankrotstvo. U tom slučaju niko neće investirati u tu zemlju, a narod, novac i kompanije će početi da je napuštaju. Dakle, Grčka će morati da prodje kroz ekonomski i finansijski preobražaj, bez obzira da li to ona želi ili ne, a jasno je da je najbolji način da se to uradi kontrolisanom metodom. U stvari, većina zemalja sprovodi suštinske reforme samo u uslovima velikih kriza, kao što je bio slučaj sa Sovjetskim Savezom, Nemačkom posle Drugog svetskog rata, itd."
Glas Amerike: Da li bi Grčka mogla samoinicijativno da napusti evrozonu ili bi mogla da bude primorana na to, i kako bi to moglo da se odrazi na nju i region?
Kopli: "Mislim da će biti uloženi veliki napori da Grčka ne napusti evrozonu i vrati se svojoj nacionalnoj valuti drahmi. Uprkos svojoj retorici Nemačka će učiniti sve što može da osigura da Grčka ostane u evrozoni. Medjutim, ne bi bilo katastrofalno ni za evrozonu ni za Grčku ako bi se Atina vratila svojoj nacionalnoj valuti, ali bi ona u tom slučaju relativno dugo bila slaba i inferiorna, a grčki narod bi morao da plati ogromnu cenu. S druge strane, sama evrozona je nestabilna, tako da bi Grčka i kao članica evrozone mogla da nastavi da ima probleme. Ono što se dešava u Grčkoj, što se dogadja u Italiji i Španiji, uključujući ishod izbora u Francuskoj, sve to nagoveštava da je cela Evropa u nezavidnoj ekonomskoj situaciji, osim Nemačke. Neki analitičari stoga kažu da je sada Nemačka - Evropa, a Evropa - Nemačka. Mada u toj izreci ima dosta simbolike, pa i preuveličavanja, posle francuskih izbora, bojim se da će francuska ekonomija i njen politički uticaj biti marginalizovani, dok će se dominacija Nemačke nastaviti.
Glas Amerike: Grčka ima brojne investicije u Srbiji. Šta bi moglo da se desi sa tim investicijama, ukoliko se situaciji u Grčkoj pogorša?
Kopli: "Mislim da bi moglo da dodje do povlačenja nekih investicija iz Srbije i njihovog preusmeravanja u druge svrhe. Problemi u Grčkoj bi mogli da se negativno odraze na Srbiju, što će, naravno, još više podstaći Tursku da popuni tu prazninu, što ona već i čini. Ankara već koristi svoj diplomatski i ekonomski uticaj na Balkanu. Ukoliko Srbija i Grčka ne budu imale alternativne izvore investicija iz, recimo, zapadne Evrope, Rusije, sa dalekog istoka, itd., i Atina i Beograd će zapadati u sve neizvesniju situaciju. Prema tome, obe te zemlje trebalo bi da računaju na takvu mogućnost i intenziviraju svoju saradnju sa celom Evropom, posebno istočnom Evropom, i susednim zemljama."
Kopli: "Realnost je da ni jedna osoba, kompanija ili država ne može da odbije da primeni mere štednje ako želi da opstane u periodu velike ekonomske krize. Mere štednje u Grčkoj će morati da se sprovedu ili u okviru evrozone i medjunarodnog finansijskog sistema, ili će država morati da proglasi bankrotstvo. U tom slučaju niko neće investirati u tu zemlju, a narod, novac i kompanije će početi da je napuštaju. Dakle, Grčka će morati da prodje kroz ekonomski i finansijski preobražaj, bez obzira da li to ona želi ili ne, a jasno je da je najbolji način da se to uradi kontrolisanom metodom. U stvari, većina zemalja sprovodi suštinske reforme samo u uslovima velikih kriza, kao što je bio slučaj sa Sovjetskim Savezom, Nemačkom posle Drugog svetskog rata, itd."
Glas Amerike: Da li bi Grčka mogla samoinicijativno da napusti evrozonu ili bi mogla da bude primorana na to, i kako bi to moglo da se odrazi na nju i region?
Kopli: "Mislim da će biti uloženi veliki napori da Grčka ne napusti evrozonu i vrati se svojoj nacionalnoj valuti drahmi. Uprkos svojoj retorici Nemačka će učiniti sve što može da osigura da Grčka ostane u evrozoni. Medjutim, ne bi bilo katastrofalno ni za evrozonu ni za Grčku ako bi se Atina vratila svojoj nacionalnoj valuti, ali bi ona u tom slučaju relativno dugo bila slaba i inferiorna, a grčki narod bi morao da plati ogromnu cenu. S druge strane, sama evrozona je nestabilna, tako da bi Grčka i kao članica evrozone mogla da nastavi da ima probleme. Ono što se dešava u Grčkoj, što se dogadja u Italiji i Španiji, uključujući ishod izbora u Francuskoj, sve to nagoveštava da je cela Evropa u nezavidnoj ekonomskoj situaciji, osim Nemačke. Neki analitičari stoga kažu da je sada Nemačka - Evropa, a Evropa - Nemačka. Mada u toj izreci ima dosta simbolike, pa i preuveličavanja, posle francuskih izbora, bojim se da će francuska ekonomija i njen politički uticaj biti marginalizovani, dok će se dominacija Nemačke nastaviti.
Glas Amerike: Grčka ima brojne investicije u Srbiji. Šta bi moglo da se desi sa tim investicijama, ukoliko se situaciji u Grčkoj pogorša?
Kopli: "Mislim da bi moglo da dodje do povlačenja nekih investicija iz Srbije i njihovog preusmeravanja u druge svrhe. Problemi u Grčkoj bi mogli da se negativno odraze na Srbiju, što će, naravno, još više podstaći Tursku da popuni tu prazninu, što ona već i čini. Ankara već koristi svoj diplomatski i ekonomski uticaj na Balkanu. Ukoliko Srbija i Grčka ne budu imale alternativne izvore investicija iz, recimo, zapadne Evrope, Rusije, sa dalekog istoka, itd., i Atina i Beograd će zapadati u sve neizvesniju situaciju. Prema tome, obe te zemlje trebalo bi da računaju na takvu mogućnost i intenziviraju svoju saradnju sa celom Evropom, posebno istočnom Evropom, i susednim zemljama."
