Urednik i izdavač časopisa “Odbrana i inostrani poslovi--strateška politika”, Gregori Kopli za Glas Amerike komentariše iranski nuklearni program i buudćnost iransko-sirijske saradnje.
Kopli: Pitanje je da li je stvarno reč o gradjanskom ratu u Siriji, ili o ratu čiji sponzori su zemlje, kao što su Saudijska Arabija, Katar, Turska, i neke zapadne zemlje. Uprkos svemu, režim Basara Al Asada je uglavnom očuvao lojalnost svojih oružanih snaga i nije poražen, kako se to do sada predvidjalo. To ukazuje na snažnu podršku Irana, pa ukoliko bi se sirijski režim raspao Teheran bi to smatrao za odlučujujući korak ka njegovoj izolaciji i opkoljavanju i pružio bi jak otpor tome. U geostrateškom smislu Iran je za Zapad daleko važniji od Turske, tako da će Vašington i Brisel morati da pronadju neko kompromisno rešenje, ako ne sa ovom vladom, onda sa budućom, a svakako sa iranskim narodom, koji je u suštini pro-zapadno orijentisan.
Glas Amerike: U svetlu nastojanja Irana da proizvede nuklearno oružje, kako bi ste definisali američko-izraelske strateške odnose?
Kopli: Iranski nuklearni program vodi tu zemlju i njegovu teokratsku upravu u izolaciju i bankrotstvo. U tom smislu iranski nuklearni program je samouništavajuć, ne toliko zbog tog programa, već zato što je to oružje u smislu mogućnosti njegove stvarne upotrebe beskorisno i skupo. To oružje je korisno u defanzivne svrhe, kao mehanizam odvraćanja, i pruža odredjeni vojni prestiž. Medjutim, Izrael smatra da bi iransko nuklearno oružje predstavljalo pretnju njegovom postojanju, mada, koliko se zna, vojne sturkture kao što je Iranska revolucionarna garda ne bi prihvatile ideju nuklearnog napada na Izrael, jer bi to izazvalo fatalan izraelski kontranapad. Ustvari bilo kakav vojni sukob izmedju Irana i Izraela bio bi neproduktivan, pošto Iran ne može da okupira Izrael, niti Izrael može da zauzme Iran. Dakle, ova situacija govori ravnoteži njihovih snaga i o potrebi za diplomatskim rešenjem.
Glas Amerike: Da li ima nekih novih i inovativnih rešenja za kontroverzni iranski nuklearni program?
Kopli: Potrebno je pronaći neko kompromisno rešenje, koje isključuje mogućnost da Iran stekne nuklearno oružje, a jedno od rešenja moglo bi da bude da Teheran zamrzne svoj nuklearni program, a za uzvrat dobije zapadnu podršku za nuklearni energetski program, kako bi mogao da se više orijentiše ka novim pravcima i alijansama, što se svakako ne bi dopalo Rusiji i Kini. Zapad često ne razume motivacije zemalja sa kontradiktornim konceptima, kao što je Iran, pošto o svemu sude na osnovu svog obrasca logike, što često ne odražava realnost.
Kopli: Pitanje je da li je stvarno reč o gradjanskom ratu u Siriji, ili o ratu čiji sponzori su zemlje, kao što su Saudijska Arabija, Katar, Turska, i neke zapadne zemlje. Uprkos svemu, režim Basara Al Asada je uglavnom očuvao lojalnost svojih oružanih snaga i nije poražen, kako se to do sada predvidjalo. To ukazuje na snažnu podršku Irana, pa ukoliko bi se sirijski režim raspao Teheran bi to smatrao za odlučujujući korak ka njegovoj izolaciji i opkoljavanju i pružio bi jak otpor tome. U geostrateškom smislu Iran je za Zapad daleko važniji od Turske, tako da će Vašington i Brisel morati da pronadju neko kompromisno rešenje, ako ne sa ovom vladom, onda sa budućom, a svakako sa iranskim narodom, koji je u suštini pro-zapadno orijentisan.
Glas Amerike: U svetlu nastojanja Irana da proizvede nuklearno oružje, kako bi ste definisali američko-izraelske strateške odnose?
Kopli: Iranski nuklearni program vodi tu zemlju i njegovu teokratsku upravu u izolaciju i bankrotstvo. U tom smislu iranski nuklearni program je samouništavajuć, ne toliko zbog tog programa, već zato što je to oružje u smislu mogućnosti njegove stvarne upotrebe beskorisno i skupo. To oružje je korisno u defanzivne svrhe, kao mehanizam odvraćanja, i pruža odredjeni vojni prestiž. Medjutim, Izrael smatra da bi iransko nuklearno oružje predstavljalo pretnju njegovom postojanju, mada, koliko se zna, vojne sturkture kao što je Iranska revolucionarna garda ne bi prihvatile ideju nuklearnog napada na Izrael, jer bi to izazvalo fatalan izraelski kontranapad. Ustvari bilo kakav vojni sukob izmedju Irana i Izraela bio bi neproduktivan, pošto Iran ne može da okupira Izrael, niti Izrael može da zauzme Iran. Dakle, ova situacija govori ravnoteži njihovih snaga i o potrebi za diplomatskim rešenjem.
Glas Amerike: Da li ima nekih novih i inovativnih rešenja za kontroverzni iranski nuklearni program?
Kopli: Potrebno je pronaći neko kompromisno rešenje, koje isključuje mogućnost da Iran stekne nuklearno oružje, a jedno od rešenja moglo bi da bude da Teheran zamrzne svoj nuklearni program, a za uzvrat dobije zapadnu podršku za nuklearni energetski program, kako bi mogao da se više orijentiše ka novim pravcima i alijansama, što se svakako ne bi dopalo Rusiji i Kini. Zapad često ne razume motivacije zemalja sa kontradiktornim konceptima, kao što je Iran, pošto o svemu sude na osnovu svog obrasca logike, što često ne odražava realnost.