Britanski naučnici kažu da se glečeri na Grenlandu tope brže nego što se očekivalo. Temperature ovog leta dovele su do toga da se tamošnji ledeni pokrivač, koji predstavlja 10 odsto svetskih rezervi pijaće vode, samo prošlog meseca smanjio za više od dva i po kilometra.
Svakoga dana glečer Jakobshavn gubi 20 miliona tona leda. Istraživači na univerzitetu Aberistvit kažu da ipak nisu sigurni u to šta uzrokuje topljenje leda. Vodič Aslak Lau Rolvsen objašnjava zašto je to važno.
"Veliko pitanje je da li je uzrok globalno zagrevanje. Deo naučnog značaja ovog mesta je u traganju za odgovorom da li je to glavni uzrok. Ali nema sumnje da se sve menja. Samo je pitanje da li te promene uzrokujemo mi ili su one deo ciklusa", kaže Rolvsen.
Naučnici sa univerziteta Svonsi i Aberistvit kažu da imaju dokaze da se glečeri tope brže od očekivanog. Jedan od razloga je to što brže topljenje njihove površine doprinosi topljenju i njihove unutrašnjosti. Vođa istraživačke ekipe, glaceolog Alun Habard, helikopterom obilazi merne stanice.
"Sada letimo duž ivice grenlandskog ledenog pokrivača, nešto severnije od Arktičkog kruga, iznad ivičnih glečera", objašnjava Habard.
Habard kaže da se led za mesec dana smanjio za četiri, a do kraja sezone će se smanjiti za šest metara.
"Brzina topljenja je u ovom trenutku ekstremna. To merimo i instrumentima, ali pre dve nedelje smo, tamo dalje, poboli i jedan štap koji je od tada zbog topljenja izronio iz leda za dva i po metra", kaže Habard.
Stanje jezgra glečera meri se tako što se ispod leda baca eksploziv, a zatim analiziraju rezultati. Ali Habard kaže da topljenju leda doprinosi i prašina iz vazduha koja pada na led uzrokuje jače apsorbovanje sunčeve toplote.
"Ovde vidimo uticaj čestica prašine, čađi, industrijskog dima i izduvnih gasova, koje donose vetrovi. Pošto su tamnije od leda one apsorbuju više sunčeve svetlosti, što stvara pozitivni fidbek. Tako one praktično buše rupe u ledenom pokrivaču", kaže Habard.
Pretprošle nedelje, naučnici su primetili da se na severozapadu Grenlanda odlomio komad od oko 260 kvadratnih kilometara - najveći na Arktiku u poslednjih pola stoleća.
Topljenje leda odgovorno je za 60 odsto povećanja nivoa mora u svetu, dok ostatak otpada na ekspanziju vode kada se zagreva.
U međuvremenu, period od januara do juna bio je najtopliji u poslednjih 150 godina. Meteorolozi kažu da je u tom periodu 17 zemalja zabeležilo rekordne temperature, više nego ikada pre.
Većina naučnika smatra da su za to krivi ugljendioksid i drugi takozvani "gasovi staklene bašte", koje ispuštaju termoelektrane, motori sa unutrašnjim sagorevanjem i drugi industrijski i privatni izvori.