Linkovi

Grčka preti da će tražiti pomoć od Rusije

  • Henri Ridžvel

Grčki premijer Aleksis Cipras u obraćanju parlamentu (arhiva)

Grčki premijer Aleksis Cipras u obraćanju parlamentu (arhiva)

Grčka je zapretila da će se okrenuti Rusiji za finansijsku pomoć ukoliko propadnu pregovori sa evropskim liderima od kojih Atina zahteva da ublaže uslove otplate državnih dugova.

Pretnja Grčke da će zatražiti pomoć od Rusije izazvala je oštro negodovanje lidera Evropske unije, koji smatraju da je Moskva odgovorna za konflikt u Ukrajini. Zvanična Atina takođe poručije da bi kao deo „plana B“ za oporavak uništene ekonomije mogla za pomoć da se obrati Kini ili Sjedinjenim Državama.

Evropa se suočava sa dve krize: ruskom agresijom u istočnoj Ukrajini i mogućnošću da Grčka odbaci svoje obaveze prema otplati paketa finansijske pomoći, a sa tim i evro.

Ove dve pretnje naizgled nisu povezane, međutim Grčka i Rusija imaju dugu istoriju, objašnjava profesor sa univerziteta kraljice Meri u Londonu, Janis Kokoris.

"Rusija i Grčka su oduvek imali bliske veze, najviše zbog religije. To se proteže kroz istoriju. Vodili smo iste ratove", priča Kokoris.

Novi grčki premijer predočio je svoje podozrenje u vezi sa sankcijama koje je Evropska unija uvela Moskvi ranije ovog meseca.

"Iz nastavka zategnutosti, koji je prerastao u ekonomski rat, ne može da proizađe ništa pozitivno za Evropljane. U tom smislu, Grčka i Kipar mogu da budu most mira i saradnje između Evropske unije i Rusije”, poručio je grčki premijer, Aleksis Cipras.

On je izabran na mesto premijera prvenstveno zbog svoje političke platforme i obećanja da će okončati štednju koju Evropa nameće, kao i da će ponovo pregovarati o izmenama obaveza prema grčkom dugu. Ukoliko ti pregovori propadnu, grčki ministar odbrane kaže da je "plan B” okretanje Rusiji za pomoć – što bi predstavljalo ogroman raskol između Evropske unije i NATO-a.

Ali to su prazne priče, smatra Sajmon Tilford, zamenik direktora Centra za evropsku reform u Londonu.

"Rusija bi bila dovedena u iskušenje da pruži podršku, ali oni jednostavno nemaju sredstva za to.To je zemlja koja je i sama u teškoj ekonomskoj krizi”, smatra Tilford.

Kina se takođe pominje kao potencijalni spasilac. Kineska državna firma za prevoz, Kosko kupila je pre 5 godina polovinu luke Pireja za više od pola milijarde dolara. Ambicije Pekinga da proširi svoj ulog su stopirane pošto je nova vlada dala znak da će uzeti u razmatranje mogućnost otkazivanja programa privatizacije sa ciljem da se smanji državni dug.

"Kina pogotovo, oni trenutno pokušavaju da kupe dve grčke luke, ali to je nova vlada za sada stopirala. Dakle oni možda imaju razloga da odobrovolje novu vladu tako što će ponuditi neka ulaganja. Ali ipak ne verujem da su spremni da uđu u Evropu sa 200 milijardi evra duga za otplatu”, kaže profesor Kokoris.

Atina takođe pominje Vašington kao potencijalni izvor finansijske pomoći. Sjedinjene Države su ponudile podršku Grčkoj u naporima da zaustavi dalje programe štednje, ali malo je verovatno da će potpisati bilo kakav ček, kaže Sajmon Tilford.

"Obama je zapravo podržao grčku stranu, rekavši da zemlja ne može zauvek da se cedi dok je u depresiji…mora da postoji rast. Ali Amerikanci bi radije izvršili pritisak na Nemačku i ostatak evrozone da sklope dogovor nego da direktno finansiraju Grčku, i to iz istih razloga kao Kina – ne žele da otuđe ostatak evrozone”, kaže Tilford.

Grčke pretnje da će se okrenuti zemljama izvan Evrope – čak i Rusiji – tumače se kao još jedna politička strategija. Analitičari, međutim, upozoravaju da ukoliko Grčka bude primorana da prestane da koristi evro, ekonomski očaj mogao bi da bude uzrok ekstremnim rešenjima.

XS
SM
MD
LG