Tokom noći 30. maja 1941, Manolis Glezos i njegov drug su krišom skinuli zastavu sa svastikom sa atinskog Akropolja, što je nadahnulo pokret otpora širom Evrope. Glezos se sada bori za mesto u Grčkom parlamentu, u okviru levičarske koalicije Siriza.
Manolis Glezos se i u svojoj 90. godini nalazi u prvim borbenim redovima. Tokom protesta protv vlade marta 2010. i ponovo u februaru ove godine, specijalci ispred parlamenta su ga zasipali suzavcem. Glezos se sada - zajedno sa levičarskom koalicijom Siriza – bori za mesto u Parlamentu, gde namerava da se bori protiv plana štednje Evropske unije.
„Mi se ne borimo za mesto da bismo mogli da dođemo na vlast, nego da bi grčki narod dobio vlast. Za to se borimo i to nam je cilj. O svemu će da odluči narod, a ne mi“, kaže Glezos.
Blok Siriza je osvojio 17 odsto glasova na prvim izborima. Odbacivanje programa štednje Evropske unije i Međunarodnog monetarnog fonda, nametnutog u zamenu za paket finansijske pomoći, učinilo je da blok postane glavni kandidat za predvodnika koalicije posle narednih izbora u junu. Glezos objašnjava da je izbor između štednje ili napuštanja eura – scenario kojim prete zemlje kao što je Nemačka – u stvari „lažna dilema“.
„U ovom trenutku ne razgovaramo o tome da li ćemo da izađemo iz eurozone ili ne. Mi tražimo da sile u eurozoni promene svoju politiku prema Grčkoj. I naravno, memorandum o štednji uopšte nije tema razgovora. Mi ćemo da ga ukinemo.“
Glezos ima bogato iskustvo u direktnim akcijama. Pre 61 godine, uz pomoć prijatelja, skinuo je zastavu sa svastikom sa Akropolja. Nacisti su ga 1942. godine uhvatili i mučili u zatvoru. Glezos je proveo godine u zatvoru i u vreme grčke desničarske vojne hunte. Tek su međunarodni protesti sprečili njegovo pogubljenje. Glezos kaže da se njegova borba još ne završava.
„Svi ti prijatelji, svi prijatelji koje sam izgubio, svi drugovi su mi govorili da ih ne zaboravim. Prema tome, da ih ne bih zaboravio, dužnost mi je da učestvujem u ovoj borbi.“
Imao je izuzetan život. Ali kaže da nikada nije video tako brze promene kao što su ove koje su sada zadesile Grčku, čiju ekonomiju ugrožava ogromna zaduženost vlade.
Manolis Glezos se i u svojoj 90. godini nalazi u prvim borbenim redovima. Tokom protesta protv vlade marta 2010. i ponovo u februaru ove godine, specijalci ispred parlamenta su ga zasipali suzavcem. Glezos se sada - zajedno sa levičarskom koalicijom Siriza – bori za mesto u Parlamentu, gde namerava da se bori protiv plana štednje Evropske unije.
„Mi se ne borimo za mesto da bismo mogli da dođemo na vlast, nego da bi grčki narod dobio vlast. Za to se borimo i to nam je cilj. O svemu će da odluči narod, a ne mi“, kaže Glezos.
Blok Siriza je osvojio 17 odsto glasova na prvim izborima. Odbacivanje programa štednje Evropske unije i Međunarodnog monetarnog fonda, nametnutog u zamenu za paket finansijske pomoći, učinilo je da blok postane glavni kandidat za predvodnika koalicije posle narednih izbora u junu. Glezos objašnjava da je izbor između štednje ili napuštanja eura – scenario kojim prete zemlje kao što je Nemačka – u stvari „lažna dilema“.
„U ovom trenutku ne razgovaramo o tome da li ćemo da izađemo iz eurozone ili ne. Mi tražimo da sile u eurozoni promene svoju politiku prema Grčkoj. I naravno, memorandum o štednji uopšte nije tema razgovora. Mi ćemo da ga ukinemo.“
Glezos ima bogato iskustvo u direktnim akcijama. Pre 61 godine, uz pomoć prijatelja, skinuo je zastavu sa svastikom sa Akropolja. Nacisti su ga 1942. godine uhvatili i mučili u zatvoru. Glezos je proveo godine u zatvoru i u vreme grčke desničarske vojne hunte. Tek su međunarodni protesti sprečili njegovo pogubljenje. Glezos kaže da se njegova borba još ne završava.
„Svi ti prijatelji, svi prijatelji koje sam izgubio, svi drugovi su mi govorili da ih ne zaboravim. Prema tome, da ih ne bih zaboravio, dužnost mi je da učestvujem u ovoj borbi.“
Imao je izuzetan život. Ali kaže da nikada nije video tako brze promene kao što su ove koje su sada zadesile Grčku, čiju ekonomiju ugrožava ogromna zaduženost vlade.
