Cena koju Grčka mora da plati za novo pozajmljivanje novca na finansijskim tržištima, danas je dostigla 9 odsto, uprkos uveravanjima Atine da idućeg meseca neće kasniti sa otplatom visoke kreditne rate.
Analitičari kažu da devetoprocentna kamata na desetogodišnji kredit – tri puta više nego što plaća Nemačka – odražava strahovanje investitora da Grčka u nekom trenutku neće moći da isplati svoja dugovanja na osnovu javnog duga u vrednosti od 400 milijardi dolara.
Dužnička kriza, koja ugrožava ekonomsku stabilnost u Evropi i svetu, pogoršala se prošle nedelje kada su novi podaci pokazali da javni dug Grčke iznosi oko 13,6 odsto bruto nacionalnog proizvoda, odnosno oko 0,7 odsto više nego što se mislilo.
Evropska unija i Međunarodni monetarni fond izdvajaju paket pomoći za Grčku u iznosu od 60 milijardi dolara. Međutim, analitičari kažu da oštri uslovi koje Nemačka postavlja za učešće u sporazumu, povećavaju sumnje kreditora u ceo plan. Te sumnje su posledično podstakle nagli rast kamata.
Uprkos lošim vestima, grčki ministar finansija Jorgos Papakonstantinu je danas izjavio da je uveren da će njegova vlada dobiti međunarodnu pomoć na vreme i uspeti da izbegne zakašnjenje u otplati rate za koju je rok sredinom maja.