Linkovi

Grčka i dalje pod pritiskom EU

  • Vesti Amerike

Grčki ministar finansija, Evangelos Venicelos (levo) i grčki predsednik Karlos Papuljas razgovarali o načinima za postizanje dogovora unutar parlamenta o merama štednje, 15. februar 2012.

Grčki ministar finansija, Evangelos Venicelos (levo) i grčki predsednik Karlos Papuljas razgovarali o načinima za postizanje dogovora unutar parlamenta o merama štednje, 15. februar 2012.

Lider grčke konzervativne stranke Antonis Samaras, koji se smatra glavnim kandidatom za idućeg predsednika vlade, obećao je da će se – ako bude izabran – pridržavati dogovorenog programa štednje i smanjenja broja radnih mesta u državnim službama, nadajući se da će da spase novi paket finansijske pomoći u vrednosti od 172 milijarde dolara koji Grčkoj treba da odobre Evropska unija i Međunarodni monetarni fond.

Ministri finansija država eurozone su otkazali sastanak sa Grčkom vladom, jer parlament nije uspeo da pronađe put za uštedu još 430 milijardi dolara. To od Grčke zahtevaju njeni međunarodni kreditori, da bi joj Evropska unija i Međunarodni monetarni fond odobrili drugi paket pomoći u vrednosti od 172 milijarde dolara, kaže Kristos Papucis, ministar civilne zaštite.

"Grčka pokušava sve što se traži. Ali narod to više ne može da izdrži. Vlada ulaže natčovečanske napore i već smo prešli prag iscrpljenja socijalnih i ekonomskih sistema. Mislim da bi i Evropa trebalo da preuzme deo odgovornosti. Grčka je prihvatila svoj deo, žrtve grčkog naroda su vrlo velike i mislim da je sada vreme da svako preuzme svoju odgovornost", ističe Papucis.

Lider konzervativaca Antonis Samaras je danas uputio pismo kojim potvrđuje da prihvata uslove Evropske unije i MMF-a za paket pomoći – što je jedan od uslova koji treba da uveri kreditore da će Grčka nastaviti da sprovodi mere štednje bez obzira na moguće promene vlade u Atini posle izbora u aprilu.

I dok mnogi kažu da Evropljani postavljaju Grčkoj oštre zahteve, francuski ministar inostranih poslova Alen Žipe kaže da napori koji se ulažu u rešavanje situacije moraju da se nastave, jer bi izlazak iz eurozone za Grčku bio još gori.

"Zahtevamo od Grka krajnje bolne žrtve, to je istina i razumem nervozu i čak gađenje nekih delova grčkog stanovništva. Ali mora se reći da je Grčka počinila mnoge greške u prošlosti. Ona je prilično pomagala, ali nažalost nije uvek prikazala tačne obračune. Morate da uzmete u obzir činjenicu da ćemo mi mnogo da joj pomognemo. Bankarski sektor je spreman da otpiše do 70 odsto privatnog duga", uverava francuski šef diplomatije.

Vrednost akcija na atinskoj berzi je pala, bez obzira što se vrednost evropskih deonica u prepodnevnim transakcijama povećala zahvaljujući pozitivnim kretanjima u Aziji i oporavku bankarskih rezervi. Neki trgovci kažu da Grčka u ovom trenutku u glavnom ne utiče na tržišta, ali Atina mora da se povinuje Evropskoj uniji da bi izbegla stečaj.

"Ministri finansija država eurozone sada gube koliko i mi. Grci se kockaju s vremenom. Ono što se traži je jednostavno i jasno i ako Grci ne ispune očekivanja, gotovo sam siguran da Grčka više neće dobijati novac od Evrope", objašnjava berzanski trgovac, Štefan Šarfeter.

Ali čak i ako Grčka dobije novi paket pomoći i ne ode pod stečaj u martu, strahuje se da je ekonomski kurs već određen. Ekonomija se u četvrtom tromesečju prošle godine smanjila za 7 odsto i neki analitičari ne očekuju rast pre druge polovine 2013.

XS
SM
MD
LG