Cipras je obećao da će povratiti dostojanstvo Grčke ukidanjem drastičnih mera štednje.
Aleksis Cipras je novo lice radikalne promene u Evropi, promene koja bi mogla da uzdrma ceo continent
Cipras, iz levičarske stranke Siriza, je izabran za premijera jer je obećao da će ukinuti drastične mere štednje i da će tražiti nove pregovore sa predstavnicima Evropske Unije i MMF-a o dugu od 268 milijardi dolara i eventualno opraštanje duga. To će mu možda i uspeti, smatra Dionisis Dimitrakopulos sa londonskog Berkbek koledža.
“Institucije Evropske Unije i drugih država članica su shvatile da mere koje se sprovode u Grčkoj ne daju željene rezultate. Prema tome nešto treba promeniti. Po mom mišljenju to je osnova za pregovore.”
Da bi ostvarila većinu u parlamentu, Siriza je formirala koaliciju sa desničarskom partijom Nezavisni Grci, koja se takođe protivi dogovorima sa Evropskom Unijom i MMF-om o rigoroznim merama štednje.
“Protivljenje rigoroznim ekonomskim merama je jak faktor ujedinjenja, ali nisam siguran da će biti dovoljno jak jer je Grčka suočena sa velikim brojem problema čije rešavanje zahteva široki konsenzus na domaćem planu.”
Upitan da prokomentariše zahtev Grčke za nove pregovore Predsednik Evropske komisije Žan-Klod Junker je odgovorio diplomatski.
“Mi imamo svoja pravila koja su utvrdjena u dogovoru sa grčkim vlastima. Videćemo kakvi će biti zahtevi nove grčke vlade.”
Nemačka je glavni inicijator uvođenja drastičnih mera štednje u Grčkoj pa nije ni čudno što nemački zvaničnici kažu da bi za Grčku možda bilo bolje da izađe iz evrozone, ali su to uglavnom stavovi za nemačku javnost, kaže Kristijan Odendal iz londonskog Centra za evropske reforme.
“Angela Merkel je veoma oprezan političar, tako da prvo želi da bude sigurna da to neće imati negativne posledice na ostatak evrozone. Mislim da ona nije u to sigurna tako da ne verujem da će nemački političari insistirati da Grčka napusti evrozonu.”
Izlazak Grčke bi mogao da bude preskup kako za Atinu tako i za Brisel, slaže se Dionisis Dimitrakopulos.
“To nije nikome u interesu jer nije u pitanju samo Grčka. Ako Grčka izađe iz evrozone biće pogođene Nemačka, Francuska i druge zemlje. Pitanje će biti - koja je zemlja sledeća?’”
To pitanje je odjeknulo širom evropskih prestonica. Finansijsku pomoć dobila je i Španija u kojoj se izbori održavaju sledeće godine. Nedavno osnovana španska stranka "Podemos", koja, takođe, zasniva svoju politiku na protivljenju merama štednje, pozdravila je pobedu svoje grčke istomišljenice, Sirize.
“Verujemo da je pobeda Sirize u Grčkoj dokazala da je politika stezanja kajiša pogrešna,” smatra lider Podemosa Pablo Inglesias.
Liderima u Briselu sada predstoje teški pregovori sa Atinom. Ako se Grčkoj daju ustupci i druge zadužene evropske zemlje će stati u red. Međutim primorati Grčku da se pridržava uslova dogovora moglo bi da navede Atinu da odustane od evra kao platežnog sredstva, što bi potencijalno značilo kidanje ključne niti koja povezuje Evropsku Uniju.