U američkim gradovima ljudi uglavnom žive u tzv. “pustinjama za hranu” – sa veoma malo mogućnosti za laki pristup zdravoj hrani. Medjutim, jedna organizacija u Vašingtonu pokušava da pomogne građanima jednog takvog susedstva, da naprave svoju oazu ishrane.
U istorijskom delu Vašingtona, Ledroit parku, pronaći sveže i priuštive namirnice može da predstavlja problem. Oko trećina stanovnika tog susedstva živi u siromaštvu, a najbliža samoposluga je udaljena preko kilometar i po. Ali zajednička farma pokušava da reši taj problem tako što nudi hranu dok u isto vreme, pomoću raznih programa, pruža obrazovanje o proizvodnji hrane, zdravoj ishrani i održivosti prirodne sredine. Anita Adaldža upravlja farmom.
“Ne samo da umeju da uzgajaju hranu, mi počinjemo od semenja preko žetve do čupanja korova i đubriva. Imamo radionice o konzerviranju hrane, pčelarstvu, lekovitim biljkama, zdravlju i ishrani. Oni ne samo da nauče o procesu uzgajanja hrane, već i proizvodimo oko 7 kilograma plodova nedeljno po porodici”.
Na ovoj farmi se od 2007. godine podučavalo više od 1,100 građana pohađajući radionice, a u program je do sada bilo uključeno i preko 2,000 dece školskog uzrasta dok je regrutovano preko 2 i po hiljade volontera. Menadžerka farme, Adaldža kaže da je u 2013. na tom mestu proizvedeno više od 2,200 kilograma svežeg voća i povrća za lokalnu zajednicu.
“Trudimo se da se pridržavamo odnosa 85 prema 15, odnosno da se 85 odsto hrane koju ovde uzgajamo podeli zajednici, a 15 odsto proda lokalnim restoranima i mobilnim pijacama koje svraćaju jednom nedeljno”.
Seme doniraju razne kompanije ili se prikuplja iz staklene bašte. Članovi zajednice, zaposleni i volonteri zatim uzgajaju to semenje u baštama koje su napravljene na prostoru napuštenog terena za bejzbol. Kejsi Hofman kaže da joj se dopada ideja urbane bašte koja nije od koristi samo lokalnoj zajednici već i svima koji učestvuju.
“Mogu da provedem sat vremena tako što sečem salatu i upadnem u meditativno stanje svesti gde ne razmišljam ni o čemu specifično. To mi se sviđa zato što inače radim puno istraživanja i bavim se brojkama ispred kompjutera, tako da uživam u tom miru”.
Petnaestogodišnja Elijamani Ismali volontira već više od dve godine i veruje da će zajednica oko farme uživati u zdravijem životu.
“To je apsolutno fantastično. Zaista uče ljude o tome kako hrana dospeva do njih i kako treba pravilno jesti i gajiti stvari i to je nešto što bi, posebno Amerikanci, trebalo da znaju s obzirom na problem gojaznosti”.
Negovanje zdravih navika zahteva da se sa time počne rano. Koordinator za mlade, Elizabet Peker, vodi decu da pokupe plavi patlidžan koji su zasadili pre nekoliko meseci. Oni zatim u kuhinji na otvorenom spremaju patlidžan sa parmezanom, koji odmah postaje omiljeno jelo.
Članovi gradske farme “Komon gud” nadaju se da će poslužiti kao primer urbanog sistema ishrane za lokalne zajednice, dok u isto vreme pomažu stanovnicima Ledroit parka da žive zdravijim životom.
U istorijskom delu Vašingtona, Ledroit parku, pronaći sveže i priuštive namirnice može da predstavlja problem. Oko trećina stanovnika tog susedstva živi u siromaštvu, a najbliža samoposluga je udaljena preko kilometar i po. Ali zajednička farma pokušava da reši taj problem tako što nudi hranu dok u isto vreme, pomoću raznih programa, pruža obrazovanje o proizvodnji hrane, zdravoj ishrani i održivosti prirodne sredine. Anita Adaldža upravlja farmom.
“Ne samo da umeju da uzgajaju hranu, mi počinjemo od semenja preko žetve do čupanja korova i đubriva. Imamo radionice o konzerviranju hrane, pčelarstvu, lekovitim biljkama, zdravlju i ishrani. Oni ne samo da nauče o procesu uzgajanja hrane, već i proizvodimo oko 7 kilograma plodova nedeljno po porodici”.
Na ovoj farmi se od 2007. godine podučavalo više od 1,100 građana pohađajući radionice, a u program je do sada bilo uključeno i preko 2,000 dece školskog uzrasta dok je regrutovano preko 2 i po hiljade volontera. Menadžerka farme, Adaldža kaže da je u 2013. na tom mestu proizvedeno više od 2,200 kilograma svežeg voća i povrća za lokalnu zajednicu.
“Trudimo se da se pridržavamo odnosa 85 prema 15, odnosno da se 85 odsto hrane koju ovde uzgajamo podeli zajednici, a 15 odsto proda lokalnim restoranima i mobilnim pijacama koje svraćaju jednom nedeljno”.
Seme doniraju razne kompanije ili se prikuplja iz staklene bašte. Članovi zajednice, zaposleni i volonteri zatim uzgajaju to semenje u baštama koje su napravljene na prostoru napuštenog terena za bejzbol. Kejsi Hofman kaže da joj se dopada ideja urbane bašte koja nije od koristi samo lokalnoj zajednici već i svima koji učestvuju.
“Mogu da provedem sat vremena tako što sečem salatu i upadnem u meditativno stanje svesti gde ne razmišljam ni o čemu specifično. To mi se sviđa zato što inače radim puno istraživanja i bavim se brojkama ispred kompjutera, tako da uživam u tom miru”.
Petnaestogodišnja Elijamani Ismali volontira već više od dve godine i veruje da će zajednica oko farme uživati u zdravijem životu.
“To je apsolutno fantastično. Zaista uče ljude o tome kako hrana dospeva do njih i kako treba pravilno jesti i gajiti stvari i to je nešto što bi, posebno Amerikanci, trebalo da znaju s obzirom na problem gojaznosti”.
Negovanje zdravih navika zahteva da se sa time počne rano. Koordinator za mlade, Elizabet Peker, vodi decu da pokupe plavi patlidžan koji su zasadili pre nekoliko meseci. Oni zatim u kuhinji na otvorenom spremaju patlidžan sa parmezanom, koji odmah postaje omiljeno jelo.
Članovi gradske farme “Komon gud” nadaju se da će poslužiti kao primer urbanog sistema ishrane za lokalne zajednice, dok u isto vreme pomažu stanovnicima Ledroit parka da žive zdravijim životom.