Linkovi

Globalne posledice spora Senata i CIA-e

  • Kent Klajn

Dajen Fajnstajn, predsedavajuća senatskog odbora za obaveštajna pitanja

Dajen Fajnstajn, predsedavajuća senatskog odbora za obaveštajna pitanja

Mnogi stručnjaci smatraju da svetski lideri verovatno neće biti zabrinuti zbog spora izmedju Senata i CIA-e a neki misle da on čak može da bude pozitivna reklama za američki sistem upravljanja državom.

Nedavno otkriveni spor između senatskog Odbora za obaveštajna pitanja i američke centralne obaveštajne agencije (CIA) uneo je pometnju među zvaničnicima u Vašingtonu. Međutim, možda neće imati preveliki uticaj na američke obaveštajne operacije u inostranstvu.

"Ozbiljno sam zabrinuta da je istraga CIA-e moguće prekršila načela razdvajanja vlasti, koja su obuhvaćena Ustavom SAD", kaže Dajen Fajnstajn, predsedavajuća Senatskog odbora za obaveštajnu delatnost.

Predsedavajuća senatskog Odbora za obaveštajna pitanja Dajen Fajnstajn nedavno je optužila Centralnu obaveštajnu agenciju da je nadgledala službenike tog odbora, koji su učestvovali u istrazi CIA-e.

Još 2009, CIA je službenicima pomenutog odbora dozvolila pristup svojim računarima, kako bi pregledali strogo poverljiva dokumenta u vezi sa načinom na koji je agencija ispitivala i držala u pritvoru osumnjičene za terorizam tokom administracije Džordža Buša mlađeg.

CIA tvrdi da su ti službenici pregledali dokumenta kojima nije trebalo da imaju pristup, dok senatorka Fajnstajn kaže da im je agencija onda onemogućila uvid u ta dokumenta.

Direktor CIA-e Džon Brenan odbacuje da je bilo hakovanja računara.

"Mislim da će se ispostaviti da mnogi koji tvrde da je bilo toliko špijuniranja, praćenja i hakovanja, nisu bili u pravu ".

Predsednik Barak Obama zatražio je da se u javnosti objavi strogo poverljivi izveštaj Odbora o programima ispitivanja zatvorenika, u kojem se – kako zakonodavci tvrde – detaljno opisuju surove tehnike – poput „simulacije davljenja“ - koje je CIA koristila tokom ratova u Iraku i Avganistanu.

Profesor Henri Ferel sa Univerziteta Džordž Vašington smatra da bi to moglo da naškodi ugledu CIA-e u inostranstvu.

"Mislim da ćemo u najmanju ruku videti da će SAD biti bar malo osramoćene, kada se javno otkriju neke od stvari, koje je CIA radila u prvim godinama posle 11. septembra. To će, verujem, biti prilično kontroverzno u drugim zemljama".

Ferel međutim smatra da svetski lideri verovatno neće biti zabrinuti zbog spora između Senata i CIA-e.

"Verovatno neće toliko poremetiti situaciju, jer ti ljudi koji međusobno sarađuju su upravo takva vrsta ljudi, koji pre svega uopšte neće biti previše zabrinuti zbog toga".

Mark Louental se slaže. On je penzionisani obaveštajni službenik i predsednik Akademije za obaveštajnu delatnost i bezbednost.

"Sve države sa kojima mi radimo znaju da postoji kongresni sistem koji nadgleda naš rad, i da Senat i predstavnički dom u tom smislu dobijaju određeni materijal. Stoga, činjenica da se ovo dešava verovatno neće biti novost ni za koga, i zato ne verujem da će uticati na te odnose".

Louental kaže da bi sukob u stvari mogao da bude pozitivna reklama za američki sistem upravljanja državom.

"Tako se vodi tajna obaveštajna zajednica u demokratiji. Postoje pravila, ima prednosti i nedostataka, ali obaveštajna zajednica ne može da radi stvari na svoju ruku".

Republikanci bi posle novembarskih izbora mogli da preuzmu većinu i u Senatu, a samim tim i predsedavanje odborom za obaveštajna pitanja. Oni do sada nisu nagovestili da žele da u javnosti objave taj izveštaj.
XS
SM
MD
LG