Linkovi

Manja sloboda medija u svetu

  • Marija Mitić

Urednica Fridom Hausa Karin Karlekar u Muzeju novinarstva govori povodom otkrivanja mape sa oznakama zemalja u kojima su mediji slobodni, delimično slobodni ili nisu slobodni, 02. maj 2011.

Urednica Fridom Hausa Karin Karlekar u Muzeju novinarstva govori povodom otkrivanja mape sa oznakama zemalja u kojima su mediji slobodni, delimično slobodni ili nisu slobodni, 02. maj 2011.

Američka organizacija Fridom haus danas je objavila godišnji izveštaj o slobodi medija u svetu u kojem se navodi da je stanje u medijima dospelo na najniži nivo u poslednjih 10 godina. Srbija se našla na 72. mestu od ukupno 196. Ove godine je prvi put da se priznanja i izveštaj objavljuju u Sjedinjenim Državama, pa je povodom toga u Muzeju novinarstva u Vašingtonu otkrivena i mapa na kojoj su neke zemlje od delimično slobodnih, prešle u zemlje u kojima mediji nisu slobodni.

Prema istraživanju koje je sprovela nezavisna organizacija Fridom haus, u svetu samo jedna šestina ljudi živi u zemlji gde postoji slobodna štampa, a onih kojima imaju pristup slobodnim i nezavisnim medijima sve je manje. U godišnjem izveštaju za 2010. se navodi da od 193 zemlje, u 68 postoji potpuna sloboda medija, u 65 delimična, dok su u 63 zemlje novinari ili cenzurisani ili se samo-cenzurišu.

Pogoršanje stanja na medijskoj sceni u nekim zemljama, kao što je Egipat, bilo je očekivano, međutim drastično pogoršanje statusa Meskika došlo je kao iznenađenje.

Na ceremoniji otkrivanja mape slobode medija u 2010. u Muzeju novinarstva u Vašingtonu, urednica Fridom Hausa Karin Karlekar podsetila je da u današnje vreme vlade nisu jedine koje su odgovorne za cenzurisanje medija.

"Uloga nedržavnih snaga u gušenju medija sve je veća i to je razlog za zabrinutost u brojnim zemljama. U 2010. glavni primer tog fenomena bio je Meksiko gde je nasilje povezano sa trgovinom drogom dovelo do dramatičnog povećanja napada na novinare, porasta samocenzure i agresivnih pokušaja kriminalističkih grupa da kontrolišu protok informacija“, rekla je Karlekar.

Pored Egipta u kojem se stanje drastično pogoršalo posle početka novembarske revolucije, među zemlje u kojima je stanje lošije uvrštene su i Honduras, Južna Koreja, Tajland i Ukrajina.

U izveštaju "Sloboda štampe 2011: Globalno istraživanje nezavisnosti medija" Srbija je među zemljama sa delimičnom slobodom medija.

"U Srbiji je zabeleženo malo poboljšanje, ali je situacija uglavnom na istom nivou na kojem je bila i prethodne godine”, kaže Karlekar.

Od zemalja regiona, najbolja je Slovenija koja se nalazi se na 48. mestu. Crna Gora, je zauzela 80. mesto, a iza nje su Hrvatska na 85. mestu, Bosna i Hercegovina i Makedonija koje dele 96. mesto i Kosovo na 104. mestu.

Objašnjavajući metodolgiju istraživanja, Fridom haus je precizirao da su se za svaku zemlju ispitivala 23 pitanja i 109 indikatora podeljenih u tri kategorije: pravno, političko i ekonomsko okruženje.

Učesnici panel diskusije koja je usledila posle prezentacije mape, najveću pažnju su posvetili novim medijima, kao što su Fejsbuk i Tviter, i tome šta je budućnost izveštavanja, dok su poseban akcenat stavili na to kako zaštiti slobodu izražavanja na internetu.

Specijalni reporter slobode mišljenja u UN, Frenk La Ru

Specijalni reporter slobode mišljenja u UN, Frenk La Ru

“Insistiram na tome da se ovde ne govori o nekim novim ljudskim pravima. Ljudska prava su podjednako primenjiva na internetu i moramo da se pridržavamo standarda koje imamo za tradicionalne medije i da ih primenimo na novu tehnologiju. Moram da pomenem još jedan problem koji se javlja sa upotrebom interneta, a to je da to više nije jednostrana komunikacija već interaktivna koja spaja ljude. Zbog toga je internet postao vrlo snažno oruđe, što smo mogli da vidimo na severu Afrike, i to unosi paniku u redove političara što zatim uzrokuje cenzuru slobodnog izražavanja”, istakao je specijalni reporter slobode mišljenja u UN, Frenk La Ru.

Još jedan veliki izazov sa kojim se, prema mišljenju učesnika panela, mediji u svetu suočavaju su etički standardi. Oni preciziraju da zbog nove tehnologije i brzine protoka informacija, novinari širom sveta moraju da budu vrlo oprezni u izveštavanju o nekim temama, kao što je religija.

“Izveštavanja o nekom pastoru sa Floride koji želi da spali Kuran, može da ima ogroman uticaj na svet. To predstavlja nove izazove za medije – kako mediji vide sebe i kako primenjuju sopstvene regulative. Ja samo duboko protiv cenzure koje uvodi vlast, ali sam, kao novinar, uveren da mediji moraju da imaju mehanizme za razmišljanje koji bi omogućili medijima ne da samo prenose informacije već da pomoću slobodnog protoka informacija pomognu ljudima da se bolje razumeju", zaključuje La Ru.

XS
SM
MD
LG