Njujorška publika je u proteklih nedelju dana imala priliku da pogleda 93 filma nezavisne produkcije na prestižnom filmskom festivalu Trajbeka, koji ove godine obeležava deset godina od osnivanja. Veoma oštru selekciju ove godine prošla su čak dva filma iz Srbije - "Cinema Komunisto" rediteljke Mile Turajlić i "Beli, beli svet" reditelja Olega Novkovića. Iako vrlo različiti po žanru i tematici, oba filma su skrenula pažnju medija i publike.
Nastao iz pepela Kula bliznakinja Svetskog trgovinskog centra, Trajbeka festival je ove godine proslavio važan jubilej - desetu godišnjicu. Skeptični kritičari koji su organizatorima festivala često zamerali na nedostatku koncepta, ovaj put su im odali priznanje na posvećenosti i istrajnosti u nameri da američkoj publici pokažu filmove malih i velikih produkcija, o socijalno važnim pitanjima, ali i one laganijeg sadržaja.
Za festival se ove godine prijavilo preko 5 i po hiljada filmova od kojih je za takmičarski deo programa izabrano 12 dugometražnih i 12 dokumentarnih. Jedan od samo 12 dokumentarnih filmova bio je i "Cinema Komunisto" rediteljke Mile Turajlić.
"Mi smo vrlo svesni da smo u jednom tako malom promilu filmova koji je izabran da bude predstavljen na ovom festivalu, koji ima takav renome da je za nas bilo strašno značajno što nam je ovo severnoamerička premijera. To je pobudilo veliku pažnju javnosti i u Beogradu kada je to saopšteno i ovde nam je otvorilo vrata jer nakog toga su usledili razni pozivi. Dobili smo pozive sa nekoliko festivala u Americi, a počeli su da stižu pozivi i sa univerziteta. Meni je nedavno stigao poziv sa Harvarda da održim prezentaciju i da uradimo projekciju filma", kaže Turajlić.
"Cinema Komunisto" 'priča o zemlji koja više ne postoji' prikazuje jedan segment istorije Jugoslavije na drugačiji način od onog koji se obično vidi u američkim medijima, što je bio glavni adut pri odabiru za ovaj festival. Film otvara nekoliko tema - od značaja filmskog studija Avala i uticaja filmske industrije na konstrukciju realnosti tadašnje Jugoslavije, pa do vladavine Tita kao 'glavnog iluzioniste'. Rediteljka, medjutim, ne nudi i komentar na te teme, već ostavlja prostor gledaocima da sami izvuku zaključke.
"Zaista sam htela da napravim film koji bi pre svega animirao ljude i naterao ih da se negde zamisle nad pitanjem toga šta je ta zemlja bila, kako je izgledao život u njoj i da li je to zaista nešto pto treba pustiti da se zaboravi. Komentar koji na kraju filma daje Veljko Bulajić kada kaže da ta Jugoslavija nestaje u magli, to je u suštini bila moja motivacija i neki moj bunt protiv toga da se te stvari tako brišu i zaboravljaju", objašnjava rediteljka.
Veliki uspeh filma je i u tome što je stranoj publici uspeo da približi intimnu istoriju jedne zemlje.
"Na jednom nivou pričate tu priču za publiku koja intimno oseća tu istoriju i za njih postoji čitav jedan sloj čitanja tog filma koji stranac prosto nema. Medjutim, ono što me je iznenadilo je da stranoj publici to nije bilo samo interesantno na nekom anegdotalnom, istorijskom nivou, nego su zaista razumeli tu emociju", kaže Mila Turajlić.
I drugi srpski film koji je prikazan prošle nedelje u Njujorku "Beli, beli svet" takodje je naišao na pozitivne reakcije publike.
"Doživljavaju ga kao žestokog. Doživljavaju ga kao energetičnog, kao ne lakog, ali ga sa druge strane doživljavaju i kao uzbudljiv, poetičan, veliki, epski i aktuelan", priča Uliks Fehmiu, glavni glumac i producent filma "Beli, beli svet".
Film reditelja Olega Novkovića, koji je prikazan u okviru specijalnog, netakmičarskog, programa Trajbeka festivala – “Vjupoints”, prema rečima producentkinje Milene Garfild, prikazuje Srbiju u realističnom svetlu.
"Hteli smo da napravimo jedan drugačiji film, koji govori i o ovom današnjem trenutku u Srbiji. Znači sada, ne o Srbiji u prošlosti, ne o nekoj etnološkoj, folklornoj, mističnoj Srbiji kao što su neki balkanski filmovi, Kusturicini npr. taj neki magijski-realizam i da se odmaknemo od markesijanske slike Srbije i da je prikažemo realno", priča Milena Garfild.
"Beli, beli svet" dobio je odlične kritike u američkim medijima, koji film opisuju kao izuzetno ambiciozan, brutalno lep triler sa primesama mjuzikla koji se ne sme propustiti, možda i zbog toga što ima nekih sličnosti sa trenutnim stanjem u Americi.
"Mislim da postoje elementi koje, na žalost, i publika u Americi može da prepozna i da se identifikuje, a to je da ta pesma koju mi zovemo pesma siromašnih protiv moćnih i bogatih, koja kaže 'doći ćemo mi kod vas da nahranimo svoju decu iz vaših zlatnih tanjira' zato što mi je neko rekao - ova pesma može da se otpeva i u Viskonsinu danas", kaže producentkinja.
Oba srpska filma su ove godine dospela na listu popularnog njujorškog lista "Vilidž vojs", koji je izdvojio sedam, od preko 90 filmova, koje bi trebalo odgledati na festivalu.
"Cinema Komunisto" i "Beli, beli svet" doneli su mali deo Srbije u pune sale njujorških bioskopa, a da li je slika koju su preneli crno-bela, siva ili u boji - to će odlučiti publika.