Linkovi

Sestanovič: Novi START je samo početak

  • Jela Frančeski

Stiven Sestanovič iz Saveta za spoljnu politiku smatra da će odnosi Rusije i SAD biti složeniji u drugom delu mandata predsednika Obame

Stiven Sestanovič iz Saveta za spoljnu politiku smatra da će odnosi Rusije i SAD biti složeniji u drugom delu mandata predsednika Obame

Obamina administracija je u protekle dve godine uložila velike napore u ponovno zbližavanje Vašingtona i Moskve. Stiven Sestanovič, ekspert za Rusiju u privatnom Savetu za spoljnu politiku, govorio je za naš program najpre o oceni daljeg toka američko-ruskih odnosa.

Sestanovič smatra pozitivnim napore predsednika Obame da obnovi američko-ruski dijalog, koji je gotovo zamro tokom prethodne administracije Džordža Buša. Dokaz toga je, kako kaže, nedavna ratifikacija novog sporazuma o kontroli strateškog nuklearnog naoružanja dve zemlje, odnosno START-a II. On, međutim, dodaje da sada predstoji mnogo teži period u odnosima Vašingtona i Moskve - počevši od bezbednosti.

"Obamina administracija se nada da će moći da proširi američko-ruske pregovore o kontroli naoružanja na druge oblasti, kao što su taktičko nuklearno naoružanje, potpuna zabrana nuklearnih proba, kao i pitanje evropske bezbednosti. Obamina administracija će nastojati da održi pregovore, ali svaki naredni dogovor o kontroli naoružanja obično je mnogo teži od početnog. Postoje razne prepreke. Rusi, na primer, ne žele da pregovaraju o taktičkom nuklearnom naoružanju. Prema ruskoj vojnoj doktrini takvo oružje uopšte ne gubi važnost, već postaje sve značajniji element bezbednosti zemlje. Pregovarači će, nesumnjivo, nastaviti svoj posao, ali prerano je znati da li će takav dijalog uroditi bilo kakvim plodom“, priča Sestanovič.

NATO je još jedna važna stavka u američko-ruskim bezbednosnim odnosima. Na pitanje da li će Kremlj da ublaži kritike daljeg širenja NATO-a, Sestanovič je odgovorio:

"Dogodio se interesantan momenat u odnosima Rusije i NATO-a na samitu u Lisabonu, kojem je prisustvovao ruski predsednik Dmitrij Medvedev. Sve do poslednjeg trenutka se nije znalo da li će uopšte da se pojavi na tom skupu. Ali čim je došao, Medvedev je pokazao interesovanje za bližu saradnju sa Severnoatlantskim savezom. To nije jednoglasan stav u ruskom aparatu za nacionalnu bezbednost, ali stekao je određeni zamah posle uspešno obavljenih pregovora o novom START-u, kao i zahvaljujući uspostavljenoj saradnji Rusije i NATO-a u Avganistanu.“

Međutim, smetnja boljoj bezbednosnoj saradnji ostaje spor oko izgradnje novog američkog antiraketnog štita.

"Rusija i NATO su postigli sporazum da u narednih šest meseci prouče razloge za izgradnju pomenutog sistema antiraketne zaštite. Istražilo bi se, na primer, da li postoji realna opasnost od iranskog raketnog napada na neku od evropskih zemlja, zatim na koji bi način Rusija mogla da sarađuje na izradi antibalističkog štita, koliko bi ta saradnja bila svrsishodna i korisna za Rusiju. Moskva je prema svemu tome veoma skeptična", objašnjava Sestanovič.

Ruski lideri su sve do nedavno tvrdili da stacioniranje takvog sistema u Istočnoj Evropi -- kako je američka strana najavljivala na početku -- više ugrožava bezbednost Rusije, nego što štiti Evropu od Irana.

"Rusi su uvek do sada uzvraćali da mi treba prvo da ih uverimo da su naše trvdnje tačne. Tako govore i sada, mada mislim da su ovog puta šanse za dogovor veće nego ikada. Rusi traže da ih uverimo da sistem nije usmeren protiv njih i da bi oni u tome imali konkretne, na primer, tehnološke koristi. Ovo je ne samo prilika za veće približavanje Rusije i NATO-a, nego i momenat u kojem možemo da pokažemo da se velike sile ujedinjuju u politici prema Iranu", kaže Sestanovič.

Obamina administracije je spremna da pomogne učlanjivanje Rusije u Svetsku trgovinsku organizaciju, kaže Sestanovič.

"Ali, pre toga treba ukinuti amandman Džekson-Venik, koji je usvojen 1974, protiv tadašnjeg Sovjetskog Saveza. Njime su trgovinski odnosi dve zemlje uslovljeni slobodnim iseljavanjem Jevreja u Izrael. Izuzimanje Rusije od tog zakona, nerazdvojno je vezano za ocenu stanja demokratije u oj zemlji. Kada je bezbednost u pitanju, Kongres ne pita kakvo je stanje ljudskih prava u Rusiji, ali da podržali ukidanje pomenutog amandmana, zakonodavci će želeti da Obamina administracija jasno predoči političke prilike u Rusiji i odgovori da li demokratija u njoj nazaduje ili ne.“

Sestanovič pri tome ima u vidu sporna pitanja, kao što su suđenje bivšem oligarhu Mihailu Hodorkovskom, nerazjašnjena ubistva nekoliko ruskih novinara i postojeća zakonska zabrana održavanja javnih protesta u Rusiji.

Naredni period će nesumnjivo u odnosima dve zemlje biti mnogo složeniji i teži nego u prve dve godine mandata predsednika Obame, zaključuje Sestanovič.

XS
SM
MD
LG