Američka Uprava za hranu i lekove razmatra bezbednost genetski modifikovanog lososa za ljudsku ishranu. Tim savetnika danas je Upravi izneo svoje mišljenje da je genetski izmenjena riba po svemu sudeći bezbedna za jelo, ali da bi trebalo obaviti još ispitivanja. S jedne strane mnogi su uzbudjeni zbog najnovijeg naučnog dostignuća, jer bi to moglo da smanji lov na divljeg lososa, a u isto vreme stavi više hrane na trpeze. Drugi su, medjutim, zabrinuti zbog ove, kako su je nazvali, "frankenribe“ koja bi mogla da izazove alergije kod ljudi. Kritičari, takodje, navode da bi, ukoliko greškom dospe u prirodu, ova riba koja raste dva puta brže od obične, mogla da desetkuje divljeg lososa.
Oko 50 demonstranata okupilo se nedavno pred Belom kućom sa namerom da ubede američku Upravu za hranu i lekove da ne odobri proizvodnju genetski modifikovanog lososa kompanije “Akvabaunti teknolodžis”.
“Zašto razmatraju samo tri istraživanja koja su obavljena na malom uzorku i čiji rezultati nisu dostupni javnosti, od kojih je jedno istraživanje obavljeno pre 19 godina. Nije ozbiljno ispitano koliko je ta hrana bezbedna”, kaže Venona Hoter, izvršna direktorka Organizacije za nadzor hrane i vode.
Predsednik firme ”Akvabaunti” Ronald Stotiš kaže da je nova riba bezbedna i da za njom postoji velika potražnja. Losos je treći najprodavaniji morski produkt u Sjedinjenim Državama, a samo prošlogodišnji uvoz iznosi milijardu dolara.
“Sa porastom svetske populacije očekujemo i porast potražnje hrane koja sadrži visko nivo proteina. Riba je jedna od vrsta hrane koje se najefikasnije pretvaraju u proteine”, objašnjava Stotiš.
“Akvabaunti teknolodžis” je atlantskom lososu dodala hormon rasta izolovan iz dve druge ribe, jer običan losos stvara taj hormon samo izvesno vreme. To je omogućilo ribi da raste tokom cele godine i to dva puta brže od divljeg lososa.
Naučnici u američkoj Upravi za hranu i lekove nisu iznosili sumnje u vezi sa novom ribom, ali i ako se zanemari bezbednost tog lososa, protivnici genetske modifikacije upozoravaju da bi nova vrsta mogla da pobegne sa riblje farme i potpuno uništi populaciju divljeg lososa. Kritičari takodje ne veruju predstavnicima “Akvabauntija” koji tvrde da su sve ribe sterilne, da ne mogu da se razmnožavaju i da su zatvorene na farmama u kopnu.
“Znamo da postoje farme ribe u Kini, u Aziji, koje su veoma zainteresovane za ovo. Te farme imaju lošu reputaciju što se tiče regulacija. Brinemo da bi ribe mogle da pobegnu”, zabrinuta je Hoter.
Genetski modifikovan losos nailazi na još jednu prepreku – oprezne potrošače. Dejvid Edvards iz Organizacije za biotehnološku industriju je medjutim uveren da će sumnje u vezi sa genetski modifikovanim lososom biti prevazidjene.
“To je samo nova tehnologija. Što više ljudi bude imalo priliku da nauči o tome i proba tu ribu, mislim da će početi da je ceni”, kaže Edvards, koji nije zabrinut ni za bezbednost hrane.
“Ako američka Uprava za hranu i lekove kaže da je bezbedno, a podaci svakako ukazuju na to, onda ću definitivno da jedem tu ribu”, poručuje Edvards.
Konačna odluka američke Uprave za hranu i lekove očekuje se narednih meseci. Ukoliko proizvodnja bude odobrena, losos “Akvabauntija” bi mogao da se nadje u prodavnicama u roku od naredne dve godine.
Genetski inženjering se uveliko koristi za useve, ali ukoliko se dozvoli proizvodnja lososa, to bi bilo prvi put da vlada Sjedinjenih Država dozvoljava da genetski izmenjene životinje budu ponudjene za ljudsku ishranu.
To bi moglo da otvori vrata za niz drugih genetski izmenjenih životinja, kao što je stoka otporna na bolest ludih krava.
Genetski izmenjene životinje nisu klonovi, koji su inače već odobreni za jelo od strane američke Uprave za hranu i lekove. Genetski izmenjenim životinjama su izmenjeni geni - da bi se dobile željene osobine.