Suša je spržila poljoprivredne države na američkom Srednjem zapadu, a eksperti kažu da su takve suše sve verovatnije usled klimatskih promena. Međutim, jedna kompanija pokušava da se izbori sa tim uz pomoć genetskog inženjerstva. „Monsanto“ se nada da će iduće godine biti prva firma koja će na tržište izneti genetski izmenjene vrste kukuruza, otpornije na suvo vreme. Ipak, neki kritičati kažu da ne treba očekivati previše.
Njive sa kukuruzom Brusa Trautmena, pored Satona u Nebraski, ove godine su dobile trećinu manje kiše nego obično. Jutrošnje kapi kiše neće mnogo da pomognu.
„To nije dovoljno da popravi bilo šta. Sa ovim kukuruzom smo već zakasnili da bilo šta poboljšamo.“
Međutim, Trautmen je jedan od oko 250 američkih poljoprivrednika koji testiraju novu vrstu genetski promenjenog kukuruza koji treba bolje da podnese sušu od običnih vrsta.
„Ovo zrno ima u sebi toleranciju na sušu, gen za sušu. Ovo ovde nema. Možete da vidite razliku u veličini, razliku u klipovima.“
Razliku, prema Marku Edžu, iz firme za proizvodnju semena „Monsanto“, predstavlja gen koji je kompanija dodala semenu kukuruza.
„Gen je u stvari pronađen u bakteriji u zemlji. To je česta bakterija u tlu. Ta bakterija pomaže da biljka preživi stresne prilike.“
Evo kako. U normalnim uslovima, tanka hemijska traka prenosi uputstva ćelijskoj „mašineriji“ koja utiče na rast kukuruza. Pod stresom, ta pantljika se zamrsi i mašinerija se zaglavi. Dodavanje bakterijskog gena pomaže da se pantljika ne zamrsi i mašinerija glatko funkcioniše. Kukuruz Brusa Trautmena izgleda dobro, ali Mark Edž iz „Monsanta“ je oprezan.
„Proizvođači su oduševljeni, ali treba da pričekamo dok letina ne sazri da bismo sve ovo mogli bolje da ocenimo.“
Kritičari, među kojima je Dag Gurijan-Šerman iz Unije zabrinutih naučnika, ne očekuju mnogo.
„To jeste korak napred, ali vrlo, vrlo skorman korak.“
Gurijan-Šerman kaže da dodati gen, prilikom ekstremnih suša, ne može mnogo da pomogne. Neke od Trautmenovih komšija su imale manje kiše od njega. Nije jasno da li bi gen protiv suše mogao da spase i njih. A Gurijan-Šerman zapaža da konvencionalno gajenje kukuruza i bolja obrada zemlje takođe povećavaju otpornost na sušu, bez ulaganja u genetsko inženjerstvo i sporenje oko njega.
„U ovom trenutku, postoje isplativiji i pouzdaniji načini poboljšanja stvari kao što je otpornost na sušu. Potrebno nam je, rekao bih, da uložimo više napora u ta područja.“
I premda on nema neke neposredne strepnje u pogledu bezbednosti, Gurijan-Šerman kaže da bi testiranje trebalo da bude mnogo rigorozinije. Mark Edž iz „Monsanta“ kaže da seme mora da bude testirano i dobije dozvolu za upotrebu. I on kaže da su važni konvencionalno gajenje i obrada zemlje.
„Ne postoji jedna stvar koja će da reši sušu. Reč je o kombinaciji faktora. I to je veoma važno.“
Poljoprivrednici će videti koliko je važno, kada najesen stigne žetva.
Njive sa kukuruzom Brusa Trautmena, pored Satona u Nebraski, ove godine su dobile trećinu manje kiše nego obično. Jutrošnje kapi kiše neće mnogo da pomognu.
„To nije dovoljno da popravi bilo šta. Sa ovim kukuruzom smo već zakasnili da bilo šta poboljšamo.“
Međutim, Trautmen je jedan od oko 250 američkih poljoprivrednika koji testiraju novu vrstu genetski promenjenog kukuruza koji treba bolje da podnese sušu od običnih vrsta.
„Ovo zrno ima u sebi toleranciju na sušu, gen za sušu. Ovo ovde nema. Možete da vidite razliku u veličini, razliku u klipovima.“
Razliku, prema Marku Edžu, iz firme za proizvodnju semena „Monsanto“, predstavlja gen koji je kompanija dodala semenu kukuruza.
„Gen je u stvari pronađen u bakteriji u zemlji. To je česta bakterija u tlu. Ta bakterija pomaže da biljka preživi stresne prilike.“
Evo kako. U normalnim uslovima, tanka hemijska traka prenosi uputstva ćelijskoj „mašineriji“ koja utiče na rast kukuruza. Pod stresom, ta pantljika se zamrsi i mašinerija se zaglavi. Dodavanje bakterijskog gena pomaže da se pantljika ne zamrsi i mašinerija glatko funkcioniše. Kukuruz Brusa Trautmena izgleda dobro, ali Mark Edž iz „Monsanta“ je oprezan.
„Proizvođači su oduševljeni, ali treba da pričekamo dok letina ne sazri da bismo sve ovo mogli bolje da ocenimo.“
Kritičari, među kojima je Dag Gurijan-Šerman iz Unije zabrinutih naučnika, ne očekuju mnogo.
„To jeste korak napred, ali vrlo, vrlo skorman korak.“
Gurijan-Šerman kaže da dodati gen, prilikom ekstremnih suša, ne može mnogo da pomogne. Neke od Trautmenovih komšija su imale manje kiše od njega. Nije jasno da li bi gen protiv suše mogao da spase i njih. A Gurijan-Šerman zapaža da konvencionalno gajenje kukuruza i bolja obrada zemlje takođe povećavaju otpornost na sušu, bez ulaganja u genetsko inženjerstvo i sporenje oko njega.
„U ovom trenutku, postoje isplativiji i pouzdaniji načini poboljšanja stvari kao što je otpornost na sušu. Potrebno nam je, rekao bih, da uložimo više napora u ta područja.“
I premda on nema neke neposredne strepnje u pogledu bezbednosti, Gurijan-Šerman kaže da bi testiranje trebalo da bude mnogo rigorozinije. Mark Edž iz „Monsanta“ kaže da seme mora da bude testirano i dobije dozvolu za upotrebu. I on kaže da su važni konvencionalno gajenje i obrada zemlje.
„Ne postoji jedna stvar koja će da reši sušu. Reč je o kombinaciji faktora. I to je veoma važno.“
Poljoprivrednici će videti koliko je važno, kada najesen stigne žetva.