Linkovi

Gejts: Memoari - realan prikaz Vašingtona

  • Glas Amerike

Knjiga Roberta Gejtsa nazvana je "Dužnost: Memoari ratnog sekretara"

Knjiga Roberta Gejtsa nazvana je "Dužnost: Memoari ratnog sekretara"

Bivši šef Pentagona Robert Gejts u razgovoru za PBS govori o svojim memoarima koji su uzburkali Vašington, protumačeni kao kritika aktuelne administracije predsednika Obame.

Bivši sekretar za odbranu Robert Gejts izjavio je da cilj njegovih memoara „Dužnost: Memoari ratnog sekretara“ nije bio da kritikuje Obaminu administraciju već da prikaže koliko je teško donositi i sprovoditi odluke u sadašnjoj političkoj klimi u Vašingtonu, a ujedno i prikaže ljudsku stranu dvojice američkih predsednika – Baraka Obame i Džordža Buša. On je medjutim priznao da mu je probleme zadalo, kako kaže, „mikromenadžovanje iz Bele kuće“. U intervjuu za javni servis PBS, Gejts je takodje razmotrio nasledje predsednika Buša, pregovore sa Iranom i aktuelnu američku špijunsku aferu.

U razgovoru sa novinarkom Džudi Vudraf, bivši šef Pentagona Robert Gejts izjavio je da smatra da je publicitet koji je dobila njegova knjiga pomogao u promovisanju njene poruke.

Ova knjiga je posvećena muškarcima i ženama američkih oružanih snaga, napisao sam je za nju i njihove porodice, kao i, kako volim da kažem, Ameriku, koja ih je poslala u rat. Knjiga sadrži dva nivoa. Prvi je da pokaže koliko je teško bilo šta postići u sadašnjoj klimi u Vašingtonu i kako sam ja to radio, ali takodje je cilj da se pokaže na koji način su se oba predsednika nosila sa pitanjima rata i mira, života i smrti. Pokušao sam da ih humanizujem, personalizujem, kao neko ko je sedeo u sobi sa njima i posmatrao ih kako se suočavaju sa tim pitanjima.“

Mnogi čitaoci su u Gejtsovim memoarima videli kritiku spoljnopolitičkog procesa u Obaminoj administraciji ali Gejts navodi da to nije slika koju je želeo da prikaže.

„Jasno sam opisao da je u Obaminom timu sve do ranog proleća 2011., nekoliko meseci pre nego što sam se penzionisao, postojala široka saglasnost o gotovo svakom velikom spoljnopolitičkom pitanju sa kojim su se suočavali predsednik i zemlja, sa izuzetkom Avganistana i te strategije. Mislio sam da je količina vremena koju je predednik Obama posvetio u nastojanju da osmisli pravu strategiju bilo prava stvar koju je trebalo uraditi. Ono na šta se žalim u knjizi jeste što – kada je konačno doneo strateške odluke, a ja sam se slagao sa svim tim odlukama, realizacija odluka i mikromenadžovanje kojim se bavila Bela kuća – to je nešto što mi je zadalo muke.“

Jedno pitanje Džudi Vudraf odnosilo se na predsednika Buša: "Vi ga hvalite što se nije predomišljao kada je reč o Iraku. Kako mislite da će istorija suditi o njemu zbog te odluke?"

„Mislim da će rat u Iraku zauvek biti uprljan činjenicom da je počeo zasnovan na pogrešnoj informaciji - da Sadam Husein ima oružje za masovno uništenje. U dužem roku, to kako će se taj rat posmatrati zavisiće u velikoj meri od toga da li je uklanjanje Sadama Huseina i postavljanje temelja demokratske države, da li će Irak to postati ili ne. Sve zavisi kako će se odvijati dogadjaji u toj zemlji i ostatku regiona u narednih nekoliko decenija.“

Komentarišući pregovore koji se vode sa Iranom, Gejts je podržao taj proces uz ocenu da bi uvodjenje novih sankcija Teheranu, za koje se zalažu neki senatori, bilo „strahovita greška“. On je medjutim dodao da treba postaviti čvrst rok od šest meseci za rezultat pregovora, kako bi se izbeglo da Teheran odugovlači proces pregovora dok uporedo nastavlja svoj nuklearni program.

Bivši sekretar za odbranu takodje je odgovorio na pitanja o programima prisluškivanja koje sprovodi Nacionalna obaveštajna agencija, iznoseći ocenu da je potrebno da se utvrdi da li se u primeni programa koje su autorizovali Kongres i sam predsednik otišlo predaleko, i ispravi ono što je pogrešno.

„Koliko štete su nanela ta otkrića? I da li mislite da je Snouden izdajnik ili heroj?", pitala je Džudi Vudraf.

„Mislim da su otkrića nanela mnogo štete, a izgleda postoji potencijal da nanesu još veću štetu. Zato mislim da je on izdajnik. Proveli smo 40 godina gradeći institucije za nadzor obaveštajnih službi od sredine 1970-ih, u Kongresu, izvršnoj grani i pravosudju. Ljudi koji veruju da su prekršena pravila, da se krši zakon, imaju više staza na raspolaganju, da iznesu te probleme pred institucije koje mogu da procene da li neko u obaveštajnoj zajednici krši zakon. Da jedan 29-godišnjak sebi da za pravo da ignoriše sve institucije koje su republikanci i demokrate izgradili u Vašingtonu proteklih 40 godina – po meni je čin ekstremne arogancije“, odgovorio je Gejts.

Gejts dodaje da mnogo govori to što je Snouden pobegao pod zaštitu ruskog predsednika Vladimira Putina – ozloglašenog zbog kršenja ljudskih prava i gradjanskih sloboda. Bivši sekretar za odbranu smatra da je Snouden, ako je zaista idealista sa uzvišenim motivima, trebalo da se vrati u zemlju i suoči sa pravosudjem, kao raniji uzbunjivači poput Danijela Elsberga i drugih.

Prikaži komentare

XS
SM
MD
LG