Linkovi

Gardijan: Prva Trampova glavobolja mogla bi biti bivša Jugoslavija


Samo poslednji u nizu incidenata na Balkanu - voz sa natpisom "Kosovo je Srbija" koji je iz Beograda bezuspešno poslat u Kosovsku Mirovicu, 14. januara 2017.

Samo poslednji u nizu incidenata na Balkanu - voz sa natpisom "Kosovo je Srbija" koji je iz Beograda bezuspešno poslat u Kosovsku Mirovicu, 14. januara 2017.

“Zaboravite Kinu i Bliski istok, bivša Jugoslavija bi tek mogla da izraste u Trampovu prvu pravu spoljnopolitičku glavobolju” piše britanski "Gardijan" u tekstu posvećenom situaciji na prostorima Zapadnog Balkana, nerešena brojna pitanja i ponovni rast međuetničkih i međudržavnih tenzija.

Lik Donalda Trampa, iza koga je velika zastava SAD, gleda sa bilborda na ulice Severne Mitrovice. "Srbi su podržali" piše velikim slovima na srpskom, i slobodniji prevod na engleskom "Srbi su bili sve vreme sa njim".

Opisom tog bilborda počinje tekst u britanskom dnevniku.

"Gardijan" piše da bi se mnogi Srbi u podeljenom gradu na Kosovu složili sa ovim bilbordom. List piše o oduševljenju Srba Trampovom pobedom, ako ništa drugo, onda makar zato što je pobedio suprugu njihovog neprijatelja iz devedesetih Bila Klintona, koji je predvodio NATO bombardovanje protiv srpskih snaga u Bosni i na Kosovu.

“Sada je Balkan još jednom suočen sa krizom. Granice se preispituju, etničke tenzije rastu i zamena teritorija se opet pominje kao poslednji način na koji se može sprečiti nasilje. Zaboravite Kinu i Bliski istok, bivša Jugoslavija bi tek mogla da izraste u Trampovu prvu pravu spoljnopolitičku glavobolju”, piše Gardijan.

List kao najgoru krizu u regionu u poslednjih godina ocenjuje sukob od prošlog meseca, oko srpskog voza prekrivenog sloganom "Kosovo je Srbija" (link) napisanim na više jezika, a koji je iz Beograda poslat ka Mitrovici.

“Većinu na Kosovu čine Albanci, oko 90 odsto ukupnog stanovništva. Iako je voz zaustavljen izvan Kosova, NATO članice Hrvatska i Albanija tražile su od Alijanse da promeni mirovni plan na Kosovu. Srpski predsednik Tomislav Nikolić izjavio je da će sa svojim sinovima lično uzeti oružje ukoliko neko bude pretio Srbima na Kosovu”, podseća Gardijan.

Britanski dnevnik citira šeficu administracije u Severnoj Mitrovici, Adrijanu Hodžić: “Verujem da te tenzije nemaju nikakve veze sa građanima. Na severu Kosova i dalje postoji nada da će ljudi moći da žive bez straha. Lično mi je muka i Prištine i Beograda, žrtve smo političara sa visokih pozicija”.

Gardijan tekst nastavlja pišući o Bosni i Hercegovini. Granica između dva federalna dela, srpskog i bošnjačko-hrvatskog, nakon trogodišnjeg rata tokom devedesetih nikada nije u potpunosti zacelila. “Autonomna Republika Srpska redovno preti referendumom o nezavisnosti, dok su neki bosanski Srbi pretili bojkotom institucija u Sarajevu zbog zahteva za revizijom odluke Međunarodnog suda o gencidu srpskih snaga tokom rata”, piše list.

“Tu je i Crna Gora, predmet neverovatnih političkih previranja prošle godine kada je vlada tvrdila da su ruske institucije pokušale da organizuju državni udar“.

Na kraju, podseća Gardijan, Makedonija, najjužnija republika bivše Jugoslavije, bori se da formira novu glavu nakon političke krize sa etničkim Albancima. Zemlja je dospela u centar pažnje kada je kongresmen SAD predložio Trampu da je razbije i podeli susedima.

“Makedonija nije zemlja. Žao mi je, ali nije zemlja”, podseća Gardijan na reči Dana Rorabahera, kongresmena koji “redovno brani ruskog predsednika Vladimira Putina”.

"Situacija je katastrofalna", navodi Belgzim Kamberi, etnički Albanac i borac za ljudska prava. „Gotovo dve decenije posle rata, ovo nije mir. Albansko i srpsko pitanje nije završeno na Balkanu, to su Izreal i Palestina u Evropi."

Kao i uvek, region ima problem ne samo sa unutrašnjim razmiricama već i zbog inostranih faktora.

“Evropska unija, pogođena svojim egzistencijalnim problemima, smanjila je ekspanziju na zapadni Balkan. Pristup Trampove administracije i dalje nije jasan. Rusija za to vreme povećava svoju moć u regionu i širi uticaj. Kosovo ostaje ključno”, piše Gardijan.

Kosovo je proglasilo nezavisnost 2008. godine, podseća list, ali Beograd to nikada nije priznao. Sporazum pod pokroviteljstvom EU iz 2013. godine obećao je Srbiji nešto brži put ka članstvu, a Kosovu prema statusu kandidata. Ali EU sada ima druge krize na umu, linije podele su vidljivije nego ikada.

Na severnom Kosovu ulice su pune srpskih zastava, srpski dinar je valuta i jezik je uglavnom srpski. Automobili idu bez tablica, oni sa zvaničnim kosovskim tablicama ih skidaju pre ulaska na sever. Sa druge strane Ibra je Južna Mitrovica, u kojoj žive uglavnom samo Albanci i ona funkcioniše odvojeno.

“Ukoliko biste doveli nekoga ovde u Severnu Mitrovicu, rekli bi da je ovo više Srbija nego Kosovo. Nisam sigurna da je ovo održivo. Sada moramo da biramo između nekoliko loših opcija”, prenosi Gardijan reči Hodžićeve.

Uprkos nacionalističkim simbolima, među običnim građanima postoji malo apetita za sukobom. Mnogi izražavaju osećaj nemoći suočeni sa geopolitičkim mahinacijama velikih sila.

“Srbi i Albanci su tu najmanje krivi. Političari su stali između dva naroda. Videli smo dosta rata”, kaže penzionisani vozač Hitne pomoći Vukoje Utvić (74).

Neimenovani zapadni diplomata, za kog Gardijan navodi da ima iskustvo u regionu, kaže da postoji samo jedan potencijalni sponzor za promene granice – Rusija. “Ne plašim se da bi sukob iz 2004. godine mogao da se ponovi (kada je napad na Srbe doveo do skoro 30 mrtvih). Svi su posvećeni briselskom dijalogu, tako da razmena teritorija uopšte nije pitanje”, kaže on.

Diplomate 2017. godinu na Balkanu u političkom smislu opisali kao "noćnu moru", ističe "Gardijan", a kao razloge navodi izbore u Srbiji, rastuće želje za referendumom na Kosovu i početne manevre za izbore u Bosni sledeće godine. Takođe, očekuju se i prve optužnice pred novim specijalnim sudom u Hagu za zločine OVK pred kojim bi mogli da se nađu "visoki zvaničnici političke elite", što bi dovelo do nove nestabilnosti.

XS
SM
MD
LG