Linkovi

Ekscentričnost i represija u eri Gadafija

  • Džulien Mekelog

Libijski lider Moamer Gadafi prima stari primerak Kurana od premijera SSSR-a Alekseja Kosigina, snimljeno 12. maja 1975.

Libijski lider Moamer Gadafi prima stari primerak Kurana od premijera SSSR-a Alekseja Kosigina, snimljeno 12. maja 1975.

Pukovnik Moamer Gadafi ubijen je posle višemesečne borbe sa tranzicionim borcima. Do samog kraja, odbijao je da se povuče s vlasti, a ta tvrdoglavost je bila odlika njegove četrdesetogodišnje diktature. Gadafi je, naime, vladao duže od svih lidera arapskog sveta.

Moamer Gadafi bio je tek 27-ogodišnji oficir kada je došao na vlast 1969. posle vojnog puča protiv libijskog kralja.

Brzo je stekao reputaciju otvorenog lidera i oštrog kritičara Zapada. Više nije nosio vojnu uniformu, naglašavao je da je ponosan što je Arapin i nastojao da ujedini arapski svet. Kasnije je, zbog svoje odeće, predugih govora i ženskih telohranitelja, počeo da važi za ekscentričnog lidera na svetskoj sceni.

Džerold Post je direktor programa političke psihologije na Univerzitetu Džordž Vašington.

"Obično se govori o njegovoj ekscentričnosti, ali, mimo toga, on je većim delom bio zaista efikasan vladar, posebno na medjunarodnim platformama i znao je da bude vrlo šarmantan, ali je svakako čudan čovek.”

Gadafi je formirao socijalni, politički i ekonomski sistem nazvan “džamahirija”, što je arapski izraz za “vladavinu masa”. Svoju filozofiju izneo je u čuvenoj “Zelenoj knjizi”. Zalagao se za državu bez institucija, kojom bi upravljao narod na čijem je čelu. Medjutim, Danijel Server iz Instituta za Bliski istok, kaže da Libija nikada nije tako funkcionisala.

"On je bio neko ko je učio Libijce da treba da formiraju samoupravne odbore. Ali im nikada nije dopustio da sami upravljaju. Bila je to vladavina jednog čoveka.”

Server kaže da je libijsko naftno bogatstvo dalo Gadafiju uticaj u zemlji i inostranstvu. Stečeno bogatstvo je gomilao za sebe i svoje najbliže saradnike.

On je takodje postao simbol jedinstva Libije, koja je donekle bila sastavljenja iz različitih delića”, kaže Server.

Veze sa terorizmom pomračile su Gadafijev medjunarodni ugled. SAD su ga okrivile za eksploziju u nemačkom noćnom klubu 1986, u kojoj su poginula dva američka vojnika.

2003, Gadafi je preduzeo korake pomirenja sa Zapadom. Priznao je odgovornost za bombaški napad na Pan Amov avion 1988, kada je poginulo 270 putnika na letu 103 iznad Lokerbija u Škotskoj. Takodje se odrekao oružja za masovno uništenje i osudio terorizam. Zauzvrat, SAD su uklonile komponente libijskog nuklearnog programa iz zemlje, ukinule sankcije i obnovile diplomatske veze sa Libijom.

Medjutim, ove godine, u samoj zemlji, hiljade Libijaca pobunile su se protiv Gadafijeve autoritarne vladavine i pridružile “arapskom proleću”, tražeći njegovu ostavku. Gadafi je uzvratio žestokim gušenjem protesta.

Uskoro, veći deo sveta se takodje okrenuo protiv njega. Ujedinjene nacije su uvele sankcije, a NATO pokrenuo vazdušne udare. No, Gadafi je odbio da ode.

"Postoji zavera da se kontroliše libijska nafta, libijska zemlja, I da se Libija ponovo kolonizuje. To je nemoguće i borićemo se do poslednjeg muškarca i žene da odbranimo Libiju!” govorio je.

Gadafi je vodio računa samo o sebi, kažu Danijel Server i Džerold Post.

Imao je predstavu o sebi, koja se može opisati kao da mu je glavna publika bilo ogledalo na zidu, a on neko ko pita ‘Ogledalo, ogledalce moje, ko je najveći od svih Pan-afričkih, muslimanskih, lidera trećeg sveta?’ I pronalazio je načine da samog sebe uveri da je to on”, smatra Post.

"Njegova zaostavština će biti autokratija, otpor demokratiji, za mnoge – nasledje nerazumnosti I samozavaravanja”, zaključuje Server.

Na kraju, Moamer Gadafi, mladi vojni oficir i potomak nomada, koji je sebe predstavljao kao ujedinitelja, ujedinio je brojne Libijce protiv samog sebe.

XS
SM
MD
LG