Lideri 20 vodećih ekonomija sveta okupiće se u Torontu ove subote i nedelje da bi razmotrili najbolje načine da se globalna ekonomija usmeri ka snažnom oporavku. Šefovi država i vlada i visoki finansijski zvaničnici razmotriće monetarna, trgovinska i pitanja deficita, ispitati evropsku dužničku krizu, razraditi bolje regulative za finansijske kompanije i raspravljati o novim poreskim stopama za banke.
Lideri, koji će se okupiti u Torontu, su iz zemalja koje čine 90 odsto globalne ekonomske proizvodnje i 80 odsto svetske trgovine. U tim zemljama živi dve trećine svetske populacije.
Globalna finansijska kriza istakla je potrebu za boljim načinima regulisanja finansijskih insitucija, ali nije pružila smernice kako to učiniti. Neki ministri finansija apeluju na banke da odobravaju manje kredite i drže više novca u zalihama u slučaju da neki zajmovi ili investicije propadnu.
Druge ideje bi ograničile količinu pozajmljenog novca koji finansijske kompanije mogu da koriste, kao i količinu novca koji bi mogao da se koristi za spasavanje propalih finansijskih kompanija.
Hose Vinals iz Medjunarodnog monetarnog fonda očekuje da lideri u Torontu odluče da li će uvesti novi porez bankama od kojeg bi se nadoknadjivali troškovi budućih finansijskih problema. Medjutim, on ukazuje da će lideri odložiti donošenje odluka o drugim pitanjima.
„Samit u Torontu je ključan da bi se ispitalo gde je postignut napredak, kako bi se nastavio rad na novim regulatornim merama u cilju usvajanja konačnih odluka u Seulu. To su očekivanja.“
Stručnjak za finansijsku regulativu, Sebastijan Malab,i kaže da je ključno za zemlje G20 da saradjuju u upravljanju finansijskim kompanijana.
„Finansijske institucije su prekogranične, multinacionalne, globalne firme – te se za rukovodjenje njima moraju uvesti globalna pravila. To medjutim, nije način na koji se Kongres bavi njima u Sjedinjenim Državama i to nije način na koji očekujem da će tome pristupiti evropski regulatori.“
Malabi, ekspert u uticajnom nevladinom Savetu za spoljnopolitičke odnose, smatra da bi medjunarodna saradnja mogla da oslabi dok se mnoge ekonomije budu oporavljale od finansijske krize iz 2008.
Druga vrsta krize je izbila u Grčkoj, jer je visoka zaduženost Atine podstakla podozrenje medju zajmodavcima da ti dugovi neće biti otplaćeni. Nastojanja da se smanji deficit, smanjenjem vladinih troškov,a dovela su do protesta u Atini.
Snažne evropske ekonomije, posebno Nemačka, nisu pružile veliki izbor Grčkoj. One su, kao preduslov za pružanje pomoći, insistirale da Grčka uvede stroge mere štednje. Očekuje se da će lideri zemalja G20 takodje razgovarati o merama za smanjenje deficita. Ekonomista Fred Bergsten iz Piterson instituta za medjunarodnu ekonomiju kaže da je evropska dužnička kriza visoko na dnevnom redu G20 i da predstavlja upozorenje drugim zemljama.
„Sjedinjene Države i druge zemlje suočene su sa sličnim rizicima, ali manjeg obima. Medjutim, ukoliko ovi problemi ne budu korigovani ti rizici bi ovde isto mogli da se uvećaju kao i u drugim zemljama sa deficitom.“
Lideri G20 će takodje razgovarati o globalnom trgovinskom debalansu, uključujući trgovinski deficit Sjedinjenih Država i ogroman trgovinski suficit Kine. Ta neravnoteža je izvor političke zategnutosti izmedju dve zemlje. Kineski zvaničnici su nedavno nagovestili da će dopustiti da juan bude fleksibilniji na berzama, što bi trebalo da znači da će biti jači.
Viši kurs juana značio bi da će kineski proizvodi biti skuplji na svetskom tržištu što bi, prema ocenama kritičara Kine, umanjilo nefer prednosti za tu zemlju koje doprinose spoljnotrgovinskom deficitu Sjedinjenih Država i drugih zemalja. Jačanje kineske valute takodje bi smanjilo cene proizvode iz drugih delova sveta za kineske potrošače, ojačalo uvoz i ublažilo trgovinske tenzije.
Lideri osam najrazvijenijih, pretežno bogatih zemalja, poznatih kao G8, počeće razgovore o ovim složenim pitanjima na radnom sastanku već u petak i subotu u letovalištu nedaleko od Toronta, gde se održava samit Grupe 20.