Linkovi

Lideri G20 o krizi u evrozoni

  • Glas Amerike

Predsednik Obama provodi poslednji dan samita G20 u Meksiku, u razgovorima sa svojim kolegama iz sveta o dužničkoj krizi koja potresa eurozonu

U meksičkom letovalištu Los Kabos, danas se završava dvodnevni samit Grupe 20, na kojem je glavna tema bila dužnička kriza eurozone.

Kako prenosi agencija Rojters, francuski predsednik Fransoa Oland izjavio je da on i nemačka kancelarka Angela Merkel znaju da Evropa mora da smisli sopstveni odgovor na krizu umesto da traži rešenje spolja. On je naveo da Medjunarodni monetarni fond nije tu da bi učvrstio evrozonu, iako je to učinio za nekoliko zemalja, kao što je Grčka.

Lideri 20 najvećih ekonomija sveta objavili su juče preliminarno saopštenje u kojem izražavaju spremnost da započnu međusobno usklađene napore za podsticanje privrednog rasta. Ta pozicija je suprotna inicijativi da se sprovode oštre mere štednje, koju predvodi Nemačka, a koja je razljutila Grčku i druge prezadužene zemlje eurozone koje su bile primorane da uvedu stroge restrikcije kao uslov za finansijsko spasavanje.

Jučerašnjeg, prvog dana samita, Obama je razgovarao u četiri oka sa nemačkom kancelarkom Angelom Merkel u okviru vršenja pritiska na evropske lidere da se odlučnije upuste u rešavanje krize koja potresa eurozonu. Američki predsednik je ranije okrivio tu krizu za uporno visok nivo nezaposlenosti u Sjedinjenim Državama, što bi moglo da potkopa njegova nastojanja da bude ponovo izabran u novembru.

Bela kuća je kasnije saopštila da je Obama bio zadovoljan svojim razgovorom sa nemačkom kancelarkom o merama koje evropski lideri preduzimaju za rešenje krize.
Sastanak Obame sa drugim evropskim liderima, posle sinoćne zvanične večere, otkazan je jer je večera potrajala duže nego što je planirano.

Američki predsednik će danas razgovarati u četiri oka i sa kineskim predsednikom Huom Đintaom, pre nego što bude krenuo za Vašington.

Kina je obećala da će na poseban račun Međunarodnog monetarnog fonda namenjen pomoći prezaduženim zemljama uplatiti 43 milijarde dolara, dok su Brazil, Rusija i Indija obećale po 10 milijardi dolara. Sa tim prilozima ukupna suma na tom računu popeće se na 456 milijardi dolara.

Evropska finansijska kriza dominirala je razgovorima svetskih lidera na poslednjih nekoliko samita grupe G20 zbog strahovanja da bi ekonomski kolaps Evrope brzo mogao da se proširi na ostatak sveta.

Ali predstavnici nekih nedržavnih agencija takođe vrše pritisak na šefove najbogatijih zemalja da ne zaborave teškoće siromašnih, slabije razvijenih zemalja, u kojima živi najveći broj siromašnih ljudi.

Posle sastanka sa meksičkim predsednikom Felipeom Kalderonom, predsednik Obama se pridružio onima koji vrše pritisak na Evropu da načini plan za rešavanje bankarskih problema i dužničke krize.

„Velika pažnja je usmerena na Evropu. Sada je vreme, kao što smo diskutovali, da se svi udružimo i učinimo ono što je potrebno za stabilizaciju svetskog finansijskog sistema.“

Jedan od glavnih predsednikovih ekonomskih savetnika, podsekretarka u Sekretarijatu za finansije, Leil Brejnard, izjavila je da Sjedinjene Države traže da im Evropa uskoro odgovori.

„Ne očekujemo da o tome bude reči pre samita lidera eurozone krajem juna, ali očekujemo da vidimo da se posle Los Kabosa krene u jasnom smeru.“

Brejnard kaže da se Sjedinjene Države nadaju da će taj smer voditi ka novim projektima koji će da stimulišu evropski ekonomski rast.

Susret Obama-Putin

Glavni predsednikov sastanak juče, bio je sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom – njihov prvi susret otkako se Putin nedavno vratio na predsednički položaj. Razgovorom je dominiralo krvoproliće u Siriji, čiju vladu Rusija podržava i, kako se tvrdi, naoružava. Posle dvočasovnog razgovora, nije jasno da li je Obama uspeo da privoli svog ruskog kolegu da ubedi sirijskog predsednika Bašara al-Asada da se povuče s vlasti.

Saglasili smo se da nasilje treba da se prekine, da treba da se pokrene politički proces koji će da spreči građanski rat i užasno ubijanje koje vidimo proteklih nedelja.“

Predsednik Putin je vrlo malo govorio o Siriji, rekavši jedino da su on i predsednik Obama pronašli „zajedničke poglede“ na tu i druge teme. Putin je uopšte govorio veoma malo na konferenciji za novinare i retko je okretao pogled prema Obami. Američki ambasador u Rusiji, Majkl Mekfol, rekao je da je odnos dva lidera „poslovan i srdačan“. On je odbacio spekulacije da je Putinovo bezizrazno ponašanje, nagoveštaj nevolja u američko-ruskim odnosima.

„Prisustvovao sa mnoštvu sastanaka sa Putinom. Video sam mnogo video snimaka. Tu nije bilo nečeg posebnog. On tako izgleda. On se tako drži. Ne bih u tome tražio ništa posebno.“

Obama se zahvalio Putinu kao domaćinu sadašnjih moskovskih pregovora o iranskom nuklearnom programu. On je takođe izrazio zahvalnost za rusku pomoć u pogledu Severne distributivne mreže, preko koje se snabdevaju američke trupe u Avganistanu. Predsednik Obama je takođe ponovo zatražio od američkog Kongresa da ukine zakon iz 1974, na osnovu kojeg Rusija ne može da dobije povlašćen status u trgovini sa Sjedinjenim Državama. Predsednik je rekao da bi se time stimulisala američko-ruska trvgovinska razmena.
XS
SM
MD
LG