Linkovi

Nuklearni japanski pirinač

  • Glas Amerike

Pirinčano polje u blizini Fukušime

Pirinčano polje u blizini Fukušime

Posle zemljotresa, cunamija i nuklearne katastrofe u Fukušimi otvara se pitanje da li će i kada hrana sa tog područja biti bezbedna.

Curenje radijacije iz japanske nuklearne elektrane Fukušima, posle zemljotresa i katastrofalnog plimskog talasa, zagadilo je velike delove obradivog zemljišta u njenoj okolini. Japanski farmeri se sada upinju da sve vrate u normalno stanje i obnove proizvodnju pirinča, najvažnijeg sastojka ishrane u Japanu.

Gajenje pirinča je gotovo svetinja u unutrašnjosti Japana i vlasti štite tamošnje farmere strogim ograničavanjem uvoza.

U neposrednoj okolini nuklearne elektrane za sada se ne gaji ništa, ali farmerima u širem području dozvoljeno je da obrađuju zemlju. Iako je prošlogodišnji prinos bio suviše zagađen farmeri kao Toraki Ogata nadaju se da će ove godine prinos biti bezbedan za prodaju na tržištu. Propisi su strogi – svako zrno žita moraće da bude provereno na radijaciju.

"Odgovor nećemo dobiti za jednu godinu, problem će trajati decenijama. Kao u Černobilu, nikada se nećemo vratiti na ono što je bilo. Mnogi su odustali od setve ove godine ali ja ih pozivam da nastave, jer Fukušima mora da učini sve što je moguće da nastavimo sa tim“, kaže Ogata.

Ogata dodaje da je zbunjen jer neki stručnjaci kažu da će pirinač biti bezbedan, a drugi da neće. Vlada je otkupila čitavu prošlogodišnju žetvu, koja stoji u skladištima, a obećanja nema da će ga otkupiti i ove godine.

Po naređenju vlasti, farmeri su po pirinčanim poljima posuli kuglice zeolita koji zadržavaju radioaktivni cezijum, a u đubrivo dodali kalijum koji sprečava apsorbciju radioaktivnosti. Vlada u Tokiju je ove godine izdvojila milijardu i 300 miliona dolara za dekontaminaciju. Posle oktobarske žetve sav pirinač će morati da prođe beskrajnom trakom kroz mašine koje mere radijaciju.

Funkcioner ministarstva proljoprivrede Jošinori Suzuku kaže da su propisi strogi i da je proizvedeni pirinač uglavnom bezbedan.

"98,4 odsto pirinča proizvedenog 2011. u prefekturi Fukušima imalo je ispod 50 bekerela po kilogramu, što je manje od dozvoljene granice od 100 bekerela pa ne vidimo da je to problem“, kaže Suzuki.

Međutim, kupci širom Japana izbegavaju da kupe hranu iz Fukušime, čak i oni u samoj Fukušimi. Samousluge jasno obeležavaju povrće i pirinač iz tog područja. Takeši Takagi, zamenik direktora firme Jork Benimaru uveren je u njihovu ispravnost.

"U našoj prodavnici, zajedno sa drugim proizvodima iz Fukušime prodajemo i pirinač za koji garantujemo da je bezbedan“, kaže Takaga.

Potrošači su ipak sumnjičavi jer je za smanjenje rizika ključno biti oprezan - na primer prema pečurkama i izdancima bambusa, koji lako akumuliraju radioaktivnost. A pirinač je osnovni sastojak japanske ishrane.

Merenje ozračenosti organizma je teško jer je njen efekat kumulativan i zavisi od uzrasta, telesne težine, ishrane i navika. Jošinori Suzuku kaže da vlasti pažljivo sprovode merenja zbog količine pirinča koju Japanci troše svakodnevno.

"Nastavićemo da sarađujemo sa farmerima na dekontaminaciji polja pod pirinčem i drugih površina u Fukušimi, i pomagati nastojanja na apsorpciji radijacije, ali nemoguće je znati koliko će to da traje“, kaže Suzuki.

U međuvremenu, nekolicina farmera odustala je od gajenja pirinča. Neki su prešli na gajenje cveća, za koje nije potrebno proveravati ozračenost. Drugi su odlučili da pokušaju da nadoknade štetu tužbama koje su podneli protiv Tokijske elektroprivredne kompanije.
XS
SM
MD
LG