Dan posle Reportera bez granica, nevladina organizacija Fridom Haus objavila je svoj godišnji izveštaj o slobodi štampe u svetu, u kome i sama upozorava na globalni pad medijskih sloboda. Najveći prekršioci su, kao i proteklih godina, Severna Koreja, Sirija i Kina, ali je novina što demokratske zemlje, među kojima i same SAD, beleže pad u slobodi štampe. U izveštaju Fridom Hausa, region Evroazije već godinama dobija niske ocene. Dženifer Danam, direktorka za istraživanja Fridom Hausa, u razgovoru za Glas Amerike ističe da je, što se Balkana tiče, Srbija bila najupadljiviji primer opadanja slobode medija.
U delu izveštaja Fridom Hausa o Zapadnom Balkanu konstatuje se značajno nazadovanje. Postavlja se pitanje da li je ono posledica delovanja pojedanačih vlada ili neuspeha EU da insistira na primeni standarda koji su neopohodni za članstvo.
„Proces pristupanja u mnogim od tih zemalja traje već dugo. Videli smo da EU uspostavlja standarde među kojima je i sloboda štampe. Ali takođe smo videli, posebno u Makedoniji i Srbiji, da se ti standardi konstantno krše. Najočigledniji primer koji smo konkretno ove godine videli je – Srbija. To je najveći pad koji smo ove godine videli na Balkanu. Makedonija je zemlja zbog koje smo takođe zabrinuti“, kaže Danam.
Novoizabrani predsednik Srbije je tokom kampanje imao prilično buran odnos sa novinarima. Međutim, američki političari, među kojima je i senator Džon Mekejn koji je ove nedelje govorio za Glas Amerike, kažu da imaju „produktivan odnos“ sa srpskim liderom i da Vučić želi dobre odnose sa SAD. Da li bi SAD trebalo da izvrše pritisak na Vučića da obezbedi veću slobodu medija?
„Mislim da bi bilo produktivno da SAD izvrše određeni pritisak na Srbiju u smislu medijskih sloboda. Jedna stvar koju smo primetili je da je Vučić „izvezao“ svoje napade na medije, prebacio ih na provladin tabloid Informer. On sam možda ublažava retoriku ali je ta retorika definitivno prisutna.“
Sloboda štampe ugrožena je i u Makedoniji ali, kako kaže Danam, postoji alternativni način da se novinari i građani oglase i informišu.
"Najveći resurs koji imaju je – internet. To je sfera gde generalno postoji najveća sloboda izveštavanja u svim zemljama regiona. Vlade su najviše gušile štampu i sektor radio-televizije, tu vrše najveću kontrolu. Mislim da postoji malo više slobode na internetu i tu se otvaraju razni novi izvori informacija.”
U regionu Evroazije poslednjih godina funkcioniše propagandna mašinerija Rusije koja je ranije uglavnom delovala samo unutar zemlje. Postavlja se pitanje da li su ruske medijske manipulacije stvarna ili preuveličana pretnja?
“Mislim da je to stvarna pretnja, posebno u mestima kao što su Ukrajina i baltičke zemlje. Pretnja područjima kao što su Zapadna Evropa i SAD po meni je više pokušaj da se uzdrma vera birača u demokratiju i poremete naši odnosi sa saveznicima iz EU I NATO, što je očigledno u Putinovom interesu.To je, po svemu sudeći, cilj ruske propagande u zapadnim zemljama.”