U novom izveštaju nevladine organizacije “Fridom haus” o zemljama u tranziciji, navodi se da je u prošloj godini bio rasprostranjen pritisak na demokratski razvoj i da je pao rejting 14 od 29 zemalja obuhvaćenih istraživanjem. Najveći pad zabeležila je Rusija.
U izveštaju se za svaku zemlju prate pokazatelji za izborni proces, civilno društvo, nezavisnost medija, nacionalno i lokalno upravljanje, pravosuđe i korupciju, čiji prosek daje ocenu demokratskog razvoja na ljestvici od jedan do sedam, pri čemu je najbolja ocena jedan.
“Fridom haus” naglašava da najviše zabrinjava pad rejtinga kada je riječ o nezavisnosti medija, s obzirom na to da je 10 zemalja nazadovalo u toj oblasti u 2009-oj, od čega su polovina nove članice Evropske unije.
Srbija je neznatno popravila prosečnu ocjenu demokratskog razvoja u odnosu na prošlogodišnji izještaj, sa 3,79 na 3,71. U izveštaju se navodi da je u Srbiji prošle godine bilo značajnih poboljšanja u oblastima civilnog društva i lokalnog i nacionalnog demokratskog upravljanja.
Podseća se da je usvojeno nekoliko dugoočekivanih zakona, da je Evropska unija ukinula vize za građane Srbije, te da je odmrznuto sprovođenje trgovinskog sporazuma sa Unijom, nakon pozitivnog izveštaja glavnog tužioca Haškog tribunala Serža Bramerca o saradnji Beograda sa sudom u Hagu.
Uprkos pozitivnim trendovima, i dalje postoji zabrinutost da li Srbija može da nastavi punu saradnju sa Tribunalom, odnosno uhvati dva preostala haška begunca, Ratka Mladića i Gorana Hadžića, naglašava se, između ostalog, u izveštaju i zaključuje da će vlada u ovoj godini morati da uspostavi ravnotežu između međunarodnih obaveza, dok preduzima velike ekonomske i političke strukturalne promjene u zemlji.
Kosovo, čiji je demokratski razvoj ocenjen sa 5,07, u 2009. je nastavilo da održava unutrašnju stabilnost i teži međunarodnom priznanju, smatra „Fridom haus“ i primjećuje da je proces priznavanja usporio zbog rasprave o legalnosti proglašenja nezavisnosti Kosova, koja je počela pred Međunarodnim sudom pravde.
Najveći uspeh Kosova, prema toj nevladinoj organizaciji, jeste sprovođenje procesa decentralizacije koji je, kako se navodi, dobio legitimitet nakon učešća znatnog broja kosovskih Srba na lokalnim izborima u novembru i decembru, uprkos protivljenju Beograda. Nastavio se i proces izgradnje i jačanja državnih institucija, ali bez značajnog uspeha, dok su negativni trendovi zabeleženi u oblastima slobode govora i korupcije, naglašava se u izveštaju.
Crna Gora je zadržala prošlogodišnji rejting od 3,79 kada je reč o demokratskom razvoju. U izveštaju se navodi da je, tri godine nakon sticanja nezavisnosti, Crna Gora prošle godine nastavila da se zalaže za evro-atlantske integracije i podseća da su vlasti primile upitnik od Evropske unije, što je važan korak kada je reč o kandidaturi zemlje za članstvo u Uniji, i da su do kraja godine podnele odgovore na pitanja Brisela, uprkos kritikama opozicije da je vlast monopolizovala proces davanja odgovora.
Krajem godine crnogorskim građanima odobren je bezvizni režim za zemlje šengenskog prostora, što pokazuje da je Crna Gora ispunila određene evropske standarde kada je reč o kontroli unutrašnje i međunarodne bezbednosti, naglašava se u izveštaju.
Takođe se navodi da je u 2009. Crna Gora osetila posledice globalne ekonomske krize što je, kako se navodi, povećalo intervenciju države u ekonomiji i ojačalo ulogu izvršne vlasti.