Nacionalisti u Francuskoj su najnovija grupa koja je dobila krila zbog anti-imigrantskog raspoloženja koje jača širom Evrope. Dopisnik Glasa Amerike Luis Ramirez javlja se iz grada Šartr u blizini Pariza.
Kao i slavni vitraž na staroj katedrali u Šartru, stanovništvo Francuske je veoma šaroliko. Daleko od gradskog centra, vidimo novije lice Francuske. Radnici – imigranti, mnogi iz muslimanskih zemalja, čije je roditelje ova zemlja nekada dočekala kao jeftinu radnu snagu, sada govore o neprijatnosti i odbacivanju, posle niza terorističkih napada islamista.
“Bojimo se da ćemo biti mete ogorčene, ekstremne desnice. Sada kada udjem u neki kafić, ljudi me čudno gledaju. Ja sam sin Kurda, nemam nikakve veze sa religijom. Musliman sam ali nisam striktan vernik. Medjutim u Francuskoj, zbog vest, televizije, politike, mnogo toga se potpuno promenilo u odnosu na strance”, kaže kurdski imigrant Polat Mansur.
Posle napada, negativan stav prema imigrantima, posebno muslimanima, može da se vidi u sve većoj podršci koju dobija Nacionalni front, stranka kritičarke imigranata, Marin Lepen.
"Marin Lepen ima konstantnu poruku za koju se ne može reći da nije bila jasna i glasna – imigracija mora da bude strogo regulisana. Moramo da zadržimo kontrolu svojih granica i napustimo zonu Šengena koja je za nas bila katastrofalna”, kaže Fransis Nadizi iz Nacionalnog fronta.
U stavu protiv porozne granice, u evropskom slučaju – Šengena, i imigracije, Nacionalni front pronalazi zajedničke tačke sa drugim nacionalistima na kontinentu – kao i preko okeana.
Ne samo u Šartru, već i u drugim delovima Francuske, intervjuisani muslimanski imigranti veruju da bi pobeda američkog predsedničkog kandidata Donalda Trampa dodatno ohrabrila francuske birače da podrže anti-imigrantske populiste.
“To će dovesti do još većeg rasizma i stvoriće probleme u Americi ali i Francuskoj. Nacionalni front će dobiti još veću podršku u Francuskoj. Zašto? Zato što će Francuzi, ako on pobedi, menjati svoj način razmišljanja, kazaće – zašto da ne uradimo isto što rade Amerikanci?”, kaže musliman Ahmed Lufti.
Neki, ali ne i svi muslimanski imigranti ovde u Šartru se slažu.
“Ako on postane predsednik, to znači da će da raširi svoje ružne ideje širom sveta", kaže Mansur, dok njegov prijatelj, doseljenik iz Alžira odgovara - "Ne, neće"
Kao i u drugim delovima Francuske, sudbina muslimanskih imigranata i njihovih porodica je osetljivo pitanje. Šartr je bio rodni grad jednog od napadača prošlog novembra u Parizu. Neki dugogodišnji žitelji grada kažu da ne žele da dozvole da taj ili drugi dogadjaji promene način na koji vide svoje muslimanske susede.
“Ja nisam rasista. Musliman je musliman. Hrišćanin je hrišćanin. Nemamo svi iste poglede ali svako treba da poštuje onog drugog i sve će biti bolje na svetu. Nažalost, ne misle svi kao ja”, navodi Patrik Loran, stanovnik Šartra.
Dok medju francuskim muslimanima ovde nismo pronašli nikoga ko podržava Trampa, nema ni mnogo onih naklonjenih njegovoj protivnci. Mnogi krive Hilari Klinton za bliskoistočnu politiku aktuelne američke administracije, čiji je bila deo, tvrdeći da su intervencije u tom regionu doprinele pojavi novih terorista – sa kojima Evropljani ponekad poistovećuju i obične muslimane.