Linkovi

Etničke tenzije u Francuskoj

  • Henri Ridžvel

Gotovo četvrtina stanovništva Marseja su muslimani

Gotovo četvrtina stanovništva Marseja su muslimani

U Francuskoj, jednoj od etnički najraznovrsnijih evropskih zemalja, od nedavno se primećuje povećanje tenzija između etničkih grupa. Odluka francuske vlade da zabrani muslimankama nošenje burki i protera stotine Roma iz zemlje, nameće gledište da se Francuska okreće udesno. Marselj, drugi po veličini grad u Francuskoj i glavna luka na Mediteranu, ima istoriju zapošljavanja ljudi iz celog sveta. Međutim, i u tom gradu pojavile su se žestoke reakcije prema imigrantima.

Novi francuski državljani iz 28 zemalja pevaju francusku himnu i rukuju se sa funkcionerima u završnoj fazi dugog puta ka sticanju francuskog državljanstva. Gradonačelnik Marselja, Žan Klod Goden, uputio im je dobrodošlicu ali i upozorenje.

"Dobijanjem francuskog državljanstva stičete prava, ali i obaveze, a obaveza je da se pridržavate pravila i propisa francuske republike."

Dve nove francuske državljanke kažu da je najvažnije naučiti jezik, komunicirati sa drugim ljudima i ne zatvarati se u svoj svet. Za mnoge žitelje bivših francuskih kolonija u Africi, posebno Maroka i Alžira, Marselj je bio kapija za ulaz u Francusku i etnička slika toga grada je vrlo raznolika. Procenjuje se da u njemu živi 200 hiljada muslimana, što je skoro četvrtina populacije.

Međutim kao i u drugim delovima Francuske, anti-imigrantske stranke i ovde doživljavaju preporod. Analitičari kažu da su tome doprinele i neke vladine mere. U julu, Francuska je postala prva evropska zemlja koja je ženama zabranila nošenje burki - odeće koja potpuno pokriva lice i telo.

Ta vladina mera razljutila je muslimane u Francuskoj, gde ih ima više nego u bilo kojoj drugoj evropskoj državi. U najvećoj džamiji u Marselju, imam Harun Derbal pita se zbog čega je donet taj zakon.

Zabrana nošenja burki na javnim mestima izazvala je oštre reakcije u Francuskoj

Zabrana nošenja burki na javnim mestima izazvala je oštre reakcije u Francuskoj

"Muslimani su vrlo integrisani. Ovde žive već vekovima. Naravno da ih ovaj zakon obeležava. Čemu to? Hoće da sprovedu zakon zbog 200 osoba koje se potpuno pokrivaju"?

Pored toga, projekat izgradnje još jedne velike džamije u Marselju, sada je u zastoju.

"Istina je da deo političke opozicije ne želi ovu džamiju. A kada kažem krajnja desnica, mislim na stranku Nacionalni front.”

Na regionalnim izborima u martu, stranka je išla sa parolom “Ne islamu” i osvojila 20 odsto glasova. Stefan Ravijer je predstavnik Narodnog fronta u gradskoj skupštini.

"Ima integracije u Francuskoj, ali se svodi na to da Francuzi moraju da se integrišu sa strancima. U Marselju i drugim velikim gradovima vlada uverenje da su Francuzi ti koji treba da uče o kulturi i običajima došljaka, umesto da je obrnuto."

Nedavna odluka francuske vlade da deportuje stotine Roma, mahom iz Rumunije i Bugarske, izazvala je žestoke reakcije boraca za ljudska prava pa čak i Evropske unije. Predsednik Nikola Sarkozi je tu odluku pravdao kao suzbijanje kriminala i negirao ciljanje na određenu etničku grupu. Politički komentator regionalnog lista La Provans, Teri Noar, smatra da je koren problema ekonomske prirode.

"Poslednjih 30 godina Francuska je bila model integracije, ali taj model zavisi od ekonomske situacije.”

Kao u mnogim drugim evropskim zemljama debate o imigraciji zahuktavaju se kada je ekonomska situacija loša. U tim nesigurnim vremenima Francuska raspravlja ne samo o politici već i o svom identitetu.

XS
SM
MD
LG