Linkovi

Kou: MIšljenje MSP - odgovor na specifično pitanje

  • Helena Djordjevic

Kou: MIšljenje MSP - odgovor na specifično pitanje

Kou: MIšljenje MSP - odgovor na specifično pitanje

Pravni savetnik Stejt Departmenta Herold Kou i američki ambassador u Prištini Kristofer Del razmotrili su aspekte jučerašnje odluke Medjunarodnog suda pravde na brifingu u Centru za strane novinare. Oni su, izmedju ostalog, analizirali efekat te odluke na slične medjunarodne konflikte, i smer u kojem bi mogli da se kreću odnosi Beograda i Prištine, uključujući i mogućnost posebnog statusa za severni deo Kosova.

Odgovarajući na pitanja novinara da li se odlukom Medjunarodnog suda pravde uspostavlja presedan koji će iskoristiti druge regije sa secesionističkim težnjama, pravni savetnik Državnog sekretarijata Herold Kou istakao je da je sud dao odgovor na veoma usko i specifično pitanje.

Harol Kou, pravni savetnik Stejt Dipartmenta

Harol Kou, pravni savetnik Stejt Dipartmenta

Sudije nisu rekle da su sve deklaracije nezavisnosti u skladu sa medjunarodnim pravom, već su rekli da je kosovska deklaracija, zasnovana na specifičnom nizu činjenica, u skladu sa medjunarodnim pravom. Ukazali su na humanitarnu krizu na Kosovu, činjenicu da je doneta posebna rezolucija Saveta bezbednosti UN i da je, kao privremena mera, uspostavljeno medjunarodno civilno i vojno prisustvo. Politički proces je ostavio otvorenim pitanje konačnog statusa, i bilo je jasno da je jedan od mogućih ishoda, iako ne nužni ishod – nezavisnost. “

Herold Kou pozvan je da razjasni da li postoji razlika izmedju legalnosti kosovske deklaracije nezavisnosti, i legalnosti same kosovske države, što je tema o kojoj se sud nije direktno izjasnio.

Sud nije napisao to pitanje. Ono je sročeno na Generalnoj skupštini a vlada Srbije je učestvovala u procesu formulacije. Suženost tog pitanja je sada predmet diskusije. Ali tako kako je pitanje sastavljeno, verovatno u nadi da će odgovor biti povoljan, bilo je da li je kosovska deklaracija nezavisnosti u skladu sa medjunarodnim pravom i odgovor suda na jedino pitanje koje mu je postavljeno je glasio „da“. Možemo da se vratimo i razmatramo posledice tog odgovora, ali ako je na ključno pitanje odgovoreno potvrdno, teško je zamisliti da će se na druga pitanja, koja proističu iz njega, odgovoriti na način koji nije konzistentan sa tom odlukom.“

Jedna od tema razmotrenih na brifingu bile su posledice odluke na dalje odnose Beograda i Prištine. Američki ambasador u Prištini, Kristofer Del, nije isključio mogućnost da dve strane razmotre neko specijalno rešenje za Srbe na severu Kosova, iako je, prema navodima novinara, kosovski premijer Hašim Tači ovih dana opovrgao takvu mogućnost, za vreme posete Vašingtonu.

Kristofer Del, ambasador SAD u Prištini

Kristofer Del, ambasador SAD u Prištini

Čuo sam premijera Tačija da barem jednom javno, a više puta u privatnim razgovorima, navede da je spreman da „kreativno“ razmotri načine na koji se može uvažiti specijalna priroda severa Kosova, u granicama same kosovske države, imajući u vidu da u Evropi 21. veka ima mesta za specijalni status – odnosno, možda je status pogrešna reč – za specijalnu prirodu regiona unutar suverenih država. Da budem manje zagonetan, ovde mislimo na regionalna uredjenja kakva postoje u Belgiji, Južnom Tirolu i mnogim delovima Evrope. Medjutim, nisam u poziciji da govorim u ime Prištine i Beograda, i to je pitanje za predstavnike tih zemalja.“

Ambasadoru Delu postavljeno je i pitanje šta je američka poruka za pet članica EU koje i dalje ne priznaju nezavisnost Kosova. Iako je ponovio poziv državne sekretarke Hilari Klinton da zemlje koje još to nisu učinile priznaju Kosovo, Del ističe da je to unutrašnje pitanje Evropske unije, ali i primetio da je zajednički evropski princip da očekuje da i Srbija i Kosovo jednog dana postanu njene članice. On je izrazio nadu da će, s obzirom da je pravno pitanje kosovske nezavisnosti sada rešeno, dve strane moći da krenu ka zajedničkoj evropskoj budućnosti, vodeći računa o dobrobiti narednih generacija.

XS
SM
MD
LG