Robot razvijen na univerzitetu u Bernu već je doprineo rasvetljavanju pet napada vatrenim oružjem, šest napada nožem, dva davljenja i 26 saobraćajnih nesreća. Uz njegovu pomoć veštaci su uspeli da pred sudom iznesu dokaze o objektima kojima su nanete rane žrtvama
Virtuelna autopsija razvija se još od 2005. godine, uglavnom zahvaljujući napretku u tehnologiji medicinskih skenera. Magnetni rezonatori i kompjuterska tomografija omogućavaju naučnicima da rekonstruišu trodimenzionalne slike nečijeg tela.
Autopsija se sprovodi bez obzira da li je reč o žrtvama cunamija u Aziji ili zločina u mračnoj ulici nekog velikog grada.
Robot najpre snima seriju fotografija tela. Na koži se crtaju markeri za kalibraciju i površinskog i dubinskog skeniranja. Uz pomoć stereoskopske kamere koja snima telo iz raznih uglova dobija se trodimenzionalna slika, sa rezolucijom od svega 0,02 milimetra.
Na kraju, telo se ubacije u tomografski skener koji snima preseke tela, takođe u visokoj rezoluciji. Naučnici kažu da im to omogućava da dobiju detaljne trodimenzionalne slike svih unutrašnjih povreda bez zasecanja kože.
Vodeći istraživač, Lars Ebert, kaže da robot pruža mnoge prednosti.
"Rezolucija je 0,6 - 0,7 milimetara, što je mnogo preciznije nego autopsija u kojoj se organi seku na debljinu od oko jednog centimetra. Ovako možemo da uočimo mnogo sitnije deliće, kao što su prljavština ili strana tela", kaže Lars Ebert.
U tradicionalnoj autopsiji, ako patolog propusti neki važan detalj, posle nekog vremena telo se raspada ili se spaljuje pa je naknadni pregled nemoguć.
"Ako se pojave neka pitanja, deset ili dvadeset godina kasnije, imaćemo sačuvane podatke. Možda i novog radiologa, sa nekim novim znanjem o tome kako analizirati dokaze", kaže Ebert.
Ebert priznaje da su skeneri još uvek veoma skupi uređaji, ali kaže kako je uveren da će vremenom mnoge laboratorije za sudsku medicinu moći da ih priušte.