Stambeni sektor u Sjedinjenim Državama obično izvlači ostatak ekonomije iz recesije. Međutim, to se događa mnogo sporije nego obično, zahvaljujući najnovijem pogoršanju. Stambena industrija je opterećena velikim brojem loših kredita koji izazivaju finansijsku, birokratsku i ekonomsku pometnju. Problemi u američkom stambenom sektoru usporavaju ekonomski oporavak najveće ekonomije na svetu, ali i drugde.
Debra Haris je suočena sa mogućim izbacivanjem iz kuće koju poseduje proteklih 17 godina, pošto nije uspela da otplati nekoliko kreditnih rata na vreme. Ona je radila kao medicinska tehničarka u vašingtonskoj vatrogasnoj službi.
„Odjednom se nađete pred gubitkom kuće. Nemate gde da odete. Nemam muža, nemam decu. Radila sam 23 godine u vatrogasnom odeljenju, spasavala ljude, održavala ih u životu i sada sam penzionisana i nemam gde da živim. Šta da kažem, mislim da je to besmisleno“.
Debra Haris je dobila nagrade i unapređenja za svoj rad u ambulantnim kolima, ali je prestala da radi kada se povredila noseći jednog krupnog pacijenta. Bili su potrebni višemesečni lekarski pregledi i popunjavanje formulara, da bi uverila nadležne da ima pravo na penziju. Pre nego što je uspela da je dobije, kasnila je sa otplatom kredita.
Finansijska kriza koja je počela 2007, dovela je do rasta nezaposlenosti, pada vrednosti kuća i velikog povećanja broja zaplena. Firma specijalizovana za zaplene „Rijaltitrek“ (RealtyTrac), kaže da se broj zaplena na vrhuncu krize povećao na više od milion godišnje, u odnosu na 200 hiljada godišnje u proseku.
Neveliko poboljšanje ekonomije je smanjilo stopu zaplena, ali će ona ove godine ipak verovatno dostići brojku od oko 700 hiljada.
Glavni ekonomista Nacionalnog udruženja trgovaca nekretninama Lorens Jun kaže da je talas zaplena štetio ekonomiji Sjedinjenih Država, jer smanjuje potražnju za proizvodima iz inostranstva i usporava gobalni rast.
„Zaplene su preovlađujući razlog za usporeno oporavljanje stambenog tržišta. Istorijski, stambeno tržište uvek vodi ekonomiju, tako da njegovo usporavanje, izaziva recesiju u celoj ekonomiji. Kada se stambeno tržište oporavi, ekonomija izlazi iz recesije“.
Debra Haris kaže da je zaplena kuće bila prava noćna mora.
„Da mi nije Bog pomogao, znam da bih se naprosto šlogirala i umrla, jer je bilo toliko porazno, nisam znala ni kada će da dođu i izbace me na ulicu“.
Debra Haris je samo jedna od četiri miliona i 300 hiljada ljudi koji su prošli kroz ceo proces zaplene od početka finansijske krize. Ali uz pomoć organizacije u svojoj zajednici i advokata, ona se sudski bori protiv zaplene.
Debra Haris je suočena sa mogućim izbacivanjem iz kuće koju poseduje proteklih 17 godina, pošto nije uspela da otplati nekoliko kreditnih rata na vreme. Ona je radila kao medicinska tehničarka u vašingtonskoj vatrogasnoj službi.
„Odjednom se nađete pred gubitkom kuće. Nemate gde da odete. Nemam muža, nemam decu. Radila sam 23 godine u vatrogasnom odeljenju, spasavala ljude, održavala ih u životu i sada sam penzionisana i nemam gde da živim. Šta da kažem, mislim da je to besmisleno“.
Debra Haris je dobila nagrade i unapređenja za svoj rad u ambulantnim kolima, ali je prestala da radi kada se povredila noseći jednog krupnog pacijenta. Bili su potrebni višemesečni lekarski pregledi i popunjavanje formulara, da bi uverila nadležne da ima pravo na penziju. Pre nego što je uspela da je dobije, kasnila je sa otplatom kredita.
Finansijska kriza koja je počela 2007, dovela je do rasta nezaposlenosti, pada vrednosti kuća i velikog povećanja broja zaplena. Firma specijalizovana za zaplene „Rijaltitrek“ (RealtyTrac), kaže da se broj zaplena na vrhuncu krize povećao na više od milion godišnje, u odnosu na 200 hiljada godišnje u proseku.
Neveliko poboljšanje ekonomije je smanjilo stopu zaplena, ali će ona ove godine ipak verovatno dostići brojku od oko 700 hiljada.
Glavni ekonomista Nacionalnog udruženja trgovaca nekretninama Lorens Jun kaže da je talas zaplena štetio ekonomiji Sjedinjenih Država, jer smanjuje potražnju za proizvodima iz inostranstva i usporava gobalni rast.
„Zaplene su preovlađujući razlog za usporeno oporavljanje stambenog tržišta. Istorijski, stambeno tržište uvek vodi ekonomiju, tako da njegovo usporavanje, izaziva recesiju u celoj ekonomiji. Kada se stambeno tržište oporavi, ekonomija izlazi iz recesije“.
Debra Haris kaže da je zaplena kuće bila prava noćna mora.
„Da mi nije Bog pomogao, znam da bih se naprosto šlogirala i umrla, jer je bilo toliko porazno, nisam znala ni kada će da dođu i izbace me na ulicu“.
Debra Haris je samo jedna od četiri miliona i 300 hiljada ljudi koji su prošli kroz ceo proces zaplene od početka finansijske krize. Ali uz pomoć organizacije u svojoj zajednici i advokata, ona se sudski bori protiv zaplene.