Godina 2011. se bliži završetku, a golobalne cene hrane se donekle smanjuju u odnosu na rekord dostignut u februaru. To je bilo drugo veće poskupljenje hrane u samo tri godine, koje je izazvalo nove probleme u globalnoj ekonomiji. A eksperti kažu da nije i poslednje. Razlog za to je činjenica da se nedovoljno radi na rešavanju temeljnih problema proizvodnje hrane u svetu.
U godini protesta u arapskom svetu, visoke cene hrane su doprinele da se ugnjetavanje, korupcija i siromaštvo pod autokratskim liderima još teže podnosi.
„Cene su užasno visoke. Šta ćemo sad da radimo? Moramo da izdržimo dok vladajuće sile ne odu i daju priliku drugima koji mogu da zadovolje naše potrebe.“
Mnogi kažu da se politički požar koji se razbuktao širom severne Afrike, raspalio prošlog leta u Rusiji. Ekstremna suša je izazvala šumske požare i uništila trećinu roda žitarica. Rusija je onda prestala da izvozi žito. Došlo je do pometnje na tržištima. A cene hrane su se naglo povećale, kaže Šengen Fan, generalni direktor Međunarodnog instituta za prehrambenu politiku.
„To je definitivno jedan od uzroka arapskog proleća.“
Kada je 2008. došlo do prethodnog naglog poskupljenja hrane, Egipat je bio među zemljama pogođenim neredima zbog hrane i demonstracijama. Iz ponovnog poskupljenja, 2011, mogu da se izvuku neke važne lekcije, kaže Šengen Fan.
„Do poskupljenja hrane će dolaziti više i češće. To je prva lekcija koju smo naučili. Drugo, cene hrane će očigledno ostati na vrlo visokom nivou.“
Cene hrane će ostati visoke i promenljive, kaže Fan, jer se potražnja povećava , a proizvodnja ne drži korak sa potražnjom. Broj stanovnika planete je ove godine dostigao sedam milijardi, a još dve milijarde se očekuju do sredine veka. Ljudi u ekonomijama u usponu, kao što je Kina, jedu više mesa, što zahteva više hrane za životinje. Ali potražnja hrane je samo jedan od faktora, kaže ekonomista Kris Baret, ekonomista sa Univerziteta „Kornel“.
„Tu je takođe korišćenje ljudske i životinjske hrane za proizvodnju biogoriva.“
U Sjedinjenim Državama, 2011. je prva godina u kojoj je više kukuruza potrošeno za proizvodnju etanolskog goriva, nego za ishranu stoke. U međuvremenu, rast produktivnosti u poljoprivredi se usporava, kaže Baret.
„U ovom trenutku smo svedoci smanjene žetve i veoma malog ulaganja u poljopriovredna istraživanja, u stvari, to traje već dvadesetak 20 godina.“
Prema tome, danas, nekoliko naleta lošeg vremena može da dovede do ozbiljnog poremećaja na svetskim tržištima hrane. A ti poremećaji su verovatniji uz klimatske promene.
Ministri poljoprivrede iz Grupe 20 industrijalizovanih zemalja i ekonomija u usponu, ove godine su se prvi put sastali da razmotre krizu. Lideri Grupe 8 su 2009. obećali 22 milijarde dolara za razvoj zemljoradnje u zemljama u razvoju. Ali, od tog sastanka, ili od obećanja, nije bilo mnogo koristi, jer su te zemlje zapale u sopstvene finansijske nevolje, kaže Baret.
„Politička stvarnost unutrašnjih nevolja u velikim ekonomijama, u ovom trenutku praktično efikasno guši sve usaglašene pokušaje u javnom sektoru, što stvarno zabrinjava.“
I dok se te unutrašnje nevolje nastavljaju, Šengen Fan kaže da istrajavaju i sile koje utiču na poskupljenje hrane.
„Prema tome, ako ne investiramo u zemljoradnju, ne investiramo u proizvodnju hrane... ponuda hrane će biti sve manja. A cene će i dalje biti visoke.“
Dobra vest je što visoke cene hrane uvek podstiču farmere da povećaju proizvodnju. Rekordna žetva u 2011. doprinela je uravnoteženju cena hrane u mnogim, premda ne svim regionima u svetu. U Egiptu, na primer, hrana nastavlja da poskupljuje. Drugde, eksperti ne očekuju neka znatnija pojeftinjenja. Visoke i promenljive cene hrane se prognoziraju i u 2012. i narednim godinama.