Linkovi

'Neprijatna istina' o obrazovnom sistemu u SAD

  • Penelopi Pulu

Bil Gejts (levo), Džefri Kanada i reditej Dejvis Gugenhajm (skroz desno) pred prikazivanje "Čekajući Supermena" na festivalu Sandens

Bil Gejts (levo), Džefri Kanada i reditej Dejvis Gugenhajm (skroz desno) pred prikazivanje "Čekajući Supermena" na festivalu Sandens

Reditelj Dejvis Gugenhajm, dobitnik Oskara za dokumentarni film "Neprijatna istina“ - o globalnom zagrevanju, u svom novom dokumentarcu "Čekajući Supermena“ bavi se opadanjem nivoa obrazovanja u državnim školama širom Sjedinjenih Država.

Gugenhajm prati živote petoro dece iz siromašnih krajeva, koja pohađaju škole slabog kvaliteta. Njihov san je da se prebace u bolje obrazovne ustanove. Film međutim pokazuje da to nije nimalo lako. Deca praktično moraju da dobiju na lutriji – školskoj lutriji.

U razgovoru za “Glas Amerike”, Gugenhajm izražava ogorčenost državnim obrazovnim sistemom:

“To je nečuveno! Nečuveno! Zato sam i napravio film. Jer saosećam sa tom decom”, priča reditelj.

Gugenhajm takođe kaže da ima osećaj krivice, jer njegova deca idu u privatnu školu.

“Moj način da se nekako uključim jeste da napravim film. Ali ima tu i drugih načina – npr. da postanete aktivni u vašoj lokalnoj školi, da zahtevate bolje nastavnike, da zahtevate reformu sistema”, priča Gugenhajm.

Film se zasniva na tezi da su loši nastavnici i malodušna školska birokratija uzrok tome što su deca neobrazovana. U njemu se prikazuju čuveni reformatori obrazovnog sistema, među kojima je i Džefri Kanada.

On je u Njujorku osnovao projekat pod nazivom “Zona dece iz Harlema” koji je nudio kvalitetno obrazovanje hiljadama dece iz siromašnih krajeva. Kanada kaže da je glavni sastojak dobrog obrazovanja – dobar učitelj.

“Moramo da se pobrinemo da samo najbolji profesionalci uče naše mlade ljude. Takođe morama da ohrabrimo više mladih da postanu učitelji”, priča Džefri Kanada.

I sam Kanada je odrastao u siromašnom delu grada, a u filmu se priseća da mu je jedan od najtužnijih dana u životu bio onaj kada mu je majka rekla da Supermen ne postoji, jer čak i u getu, deca su mislila da će on ipak doći. Ta priča inspirisala je Gugenhajma da svom novom filmu da naziv “Čekajući Supermena”.

Harlem, siromašna četvrt na Menhetnu u Njujorku

Harlem, siromašna četvrt na Menhetnu u Njujorku

Kanada smatra da učitelji mogu da predstavljaju Supermene za svoje đake. Mišel Ri, kontroverzna sekretarka za državno obrazovanje u Vašingtonu, slaže se s njim.

Ri je u julu ove godine otpustila više od 200 nekompetentnih nastavnika, čija radna mesta inače štite sindikati. Mnogi smatraju da je zbog reformi koje je Ri uvela, gradonačelnik Vašingtona Edrijan Fenti izgubio nedavne primarne izbore. Mišel Ri bi u novembru i sama mogla da ostane bez posla.

U dokumentarcu se pojavljuje i Rendi Vajngarten, predsednica američke federacije nastavnika, koja ne misli da bi film trebalo da se bavi isključivo nastavnicima.

“Ne bi trebalo da se žrtvuju nastavnici lično ili da se priča ili ističe samo jedna komponenta obrazovnog sistema”, smatra Vajngarten.

Bil Gejts, čija je fondacija uložila 300 miliona dolara za oživljavanje američkih škola, stoji iza Gugenhajmovog dokumentarca.

“Pruža vam pogled kroz dečije oči u smislu da oni ili dobiju šansu da idu u dobru školu ili ne. Takođe vam pruža osećaj da ukoliko ne idete u dobru školu mogućnosti za zaposlenje su sve gore i gore”, kaže Bil Gejts, bivši predsednik Majkrosofta i predsednik fondacije "Bil i Melinda Gejts".

“Čekajući Supermena” izbacuje u prvi plan krizu u obrazovnom sistemu kroz priču o petoro dece, koja su rešila da okušaju sreću.

XS
SM
MD
LG