Linkovi

Fefer: Povećati porez, stimulisati ekonomiju

  • Branko Mikašinović

Džon Fefer: Deficit na nivou saveznih država - ključni problem.

Džon Fefer: Deficit na nivou saveznih država - ključni problem.

Kako se veliki budžetski deficit SAD odražava na američku ekonomiju i kako pronaći izlaz iz takve situacije? O tome razgovaramo sa ekonomistom Džonom Feferom iz vašingtonskog Instituta za političke studije.

Fefer: “SAD imaju budžetski deficit već duže vreme, sa izuzetkom perioda tokom administracija predsednika Bila Klintona, i vrlo je teško osloboditi se tog problema. Budžetski deficit se pogoršava kada dodje do ekonomske krize, kao sada. Administracije, uključujući i administraciju predsednika Buša mladjeg, uočile su da je potrebno uložiti sredstva da bi ekonomija oživela, a to je posebno shvatila Obamina administracija sa stimulativnim paketima. Problem je u tome što republikanci, a i neke demokrate, ne smatraju da je bilo potrebe za stimulativnim paketima, pogotovo ne sada, i smatraju da se mora povući linija kada se radi o obimu rashoda koje administracija može da ima, što nas dovodi u neizvesnu situaciju.

U pogledu globalne ekonomske situacije, SAD su dužnička zemlja, i veličina njenog duga zabrinjava ostatak sveta u svetlu činjenice da je dolar dominantna valuta u svetu, čija uloga se dovodi u pitanje. Mada imamo tolerantne saveznike, prijatelje, pa i neprijatelje, pitanje je kada će oni izgubiti poverenje u SAD i dolar.“

Glas Amerike: Pojedine savezne države takodje prolaze kroz najtežu budžetsku krizu u proteklih nekoliko decenija?

Fefer: „To je najvažnije pitanje i mnogi u inostranstvu su iznenadjeni da su pojedine države unije u takvoj krizi. Ono što se desilo jeste da je veliki deo federalnog budžetskog deficita gurnut na nivo saveznih država pošto federalna vlada nema dovoljno sredstva, koja su ranije tradicionalno bile namenjene državama, i sada same države moraju da brinu o svojim budžetima i izdacima. Savezne države sada ukidaju veliki broj socijalnih usluga, ograničavaju zdravstvenu negu, sredstva za javni prevoz, za stambeni sektor, itd. To sve dovodi do smanjenja broja radnih mesta, ograničavanja usluga u bibliotekama, bolnicama, državnim ustanovama, i slično, i naravno – do smanjenja prihoda. Takav je sada slučaj u Viskonsinu, kao i u nizu drugih država, mada je u Viskonsinu iskrslo jedno još važnije pitanje, a to je pravo sindikata na postojanje i kolektivno pregovaranje.“

Glas Amerike: Kakve mere bi mogle da se preduzmu u rešavanju budžetskog deficita?

Fefer: “Nije u pitanju samo deficit, već i sve u vezi sa njim. Drugim rečima, američka ekonomija je i dalje u krhkoj poziciji i postoji verovatnoća da, ako smanjimo vladine izdatke, ekonomija udje u deflacionu ili recesionu spiralu, pošto će gradjani da prestanu da troše novac, a biznisi da prestanu da investiraju i cela ekonomija može da krene nizlaznom putanjom. Dakle, postoje znaci da bi to moglo da se desi, ako ne investiramo sredstva iz stimulativnih paketa, koja su i dalje na raspolaganju. To se odnosi, recimo na izgradnju sistema brze železnice na Floridi, tunela ispod reke Hadson u Njujorku, itd.

Drugo pitanje je kako rešiti izdatke za Pentagon, pošto u tom budžetu postoji veliki broj takozvanih diskrecionih izdataka, nad kojima je teško imati kontrolu. I na kraju, postavlja se pitanje prihoda, pošto se govori o smanjenju poreza za veliki broj gradjana, uključujući i bogate, a predsednik Obama do sada nije imao političku volju da poveća porez bogatima. Prema tome, izlaz iz ove situacije je povećanje poreza i federalno investiranje u infrastrukturu i industriju, što bi moglo da nam pomogne da isplovimo iz ovih veoma teških ekonomskih voda.”

XS
SM
MD
LG