Najveća svetska društvena mreža „Fejsbuk“ u sredu je podnela dokumentaciju da po prvi put javno ponudi deonice na berzi. Analitičari predviđaju da će „Fejsbuk“ prikupiti 5 milijardi dolara kada bude izašao na berzu, što će biti najveća vrednost u skorijoj istoriji. Koliko ova kompanija zapravo vredi i šta bi prodaja deonica mogla da znači za investitore?
„Fejsbuk“ ima 800 miliona korisnika i nalazi se na drugom mestu po posećenosti na internetu - posle Gugla. Uz planove da prikupi 5 milijardi dolara od inicijalne jave ponude, učiniće ga i jednom od najbogatijih, smatraju stručnjaci.
Berzanski stručnjak Anupam Palit kaže da je “Fejsbuk” i dalje nedostižan na tržištu društvenih mreža.
“To je najveća kompanija u toj oblasti i ono što je čini jedinstvenom u odnosu na druge slične kompanije koje su prošle godine počele sa javnom prodajom deonica, jeste to da je veoma profitabilna”.
Koliko je tačno profitabilna? Prema prvim procenama, ova društvena mreža vredi između 50 i 100 milijardi dolara. Dejvid Kirkpatrik je autor knjige “Efekat Fejsbuka”.
“Da li će vrednost inicijalne javne ponude Fejsbuka biti najveća u američkoj istoriji? Verovatno neće, ali će svakako biti najveća internet ili tehnološka javna ponuda koju smo do sada videli”.
Kada Fejsbuk dobije berzanski simbol FB za nekoliko meseci, za osnivača vebsajta Marka Zakerberga to bi moglo da znači da će sa 27 godina postati jedan od najmlađih milijardera na svetu.
Očekuje se da će investitori velikih institucija biti prvi koji će početi da kupuju deonice “Fejsbuka” što - kako smatra menadžer za resurse Džim O’Šonesi - i nije tako loše.
“Mnoge inicijalne javne ponude su obično veoma precenjene, jer su izvikane i to investitore toliko ponese da su spremni da plate bilo koju cenu samo da bi došli do deonica. Rezultat toga su nerealno visoke cene. Mi obično savetujemo investitore da sačekaju, možda i celu godinu, pre nego što kupe deonice firme koja je tek napravila inicijalnu javnu ponudu”.
Tržišna vrednost internet kompanija koje ponude inicijalnu javnu ponudu obično nije tolika koliko se prvobitno procenjuje. Tako su nedavno npr. vrednosti deonica “Linkdina”, “Grupona” i “Zinge” pale čak 25 odsto posle izlaska na berzu.
Slične sumnje su postojale i 2004. kada je “Gugl” ponudio javnu prodaju deonica.
Međutim, njihova vrednost je tada bila 84 dolara, a danas se prodaju za 600. I pored rizika, analitičari kažu da uvek ima dovoljno investitora, koji su spremni da isprobaju sreću.