Američka Agencija za istraživanje svemira, NASA, saopštila je da je ova godina najtoplija na planeti posle 131 godine. Nova studija toplog vremena u Sjedinjenim Državama, koju je izdala Nacionalna prirodnjačka federacija, predviđa da će ekstremno toplo vreme do 2050. postati uobičajeno. Ta privatna organizacija za proučavanje životne sredine ukazuje da će se tokom zagrevanja planete, povećati i kišne padavine i suše. Ipak, nisu svi naučnici saglasni u pogledu uticaja globalnog zagrevanja ili rešavanja njegovih posledica.
Od rekordnih vrućina u Rusiji do teških padavina u Pakistanu i katastrofalnih klizišta i odrona u kišom natopljenoj Kini, mnogi klimatolozi predviđaju da će ekstremni vremenski uslovi sa zagrevanjem planete postati uobičajeniji.
„Dok se planeta bude zagrevala, može da dođe do povećanja vode u atmosferi, tako da će kada pada kiša, pljuskovi biti mnogo jači, što će zaista biti katastrofalno.“
Klimatolog Amanda Staud iz Nacionalne prirodnjačke federacije, sa sedištem u Sjedinjenim Državama, koautor je izveštaja ove privatne organizacije za 2010. godinu, o ekstremnim vrućinama u Sjedinjenim Državama. Ona je utvrdila da su mnogi gradovi duž Istočne obale Sjedinjenih Država, u poređenju sa prosečnim temperaturama, imali dvostruko više dana sa temperaturom od 32 stepena Celzijusa. Ona kaže da će tako ekstremna vrućina ubrzo postati uobičajena.
„Iznenadilo me je to što će 2050. godine, 2010. u stvari moći da se smatra normalnom, ili bar prosečnom ili tipičnom godinom, zavisno od ispuštanja gasova koji izazivaju globalno zagrevanje kroz koje prolazimo.“
Ona i mnogi naučnici kažu da zagađenje izaziva povećanje količine ugljen dioksida u atmosferi, koji zadržava toplotu i izaziva globalno zagrevanje. Međutim, klimatolog Patrik Majkls iz Instituta „Kejto“, kaže da je to preterivanje.
„Svi ovi gradovi će biti, i već jesu topliji, nezavisno od ispuštanja ugljen dioksida u atmosferu.“
Majkls kaže da beton i opeke u gradovima zadržavaju više toplote nego ugljen dioksid. On za najveći deo ovogodišnjih ekstremnih vrućina u istočnom delu Sjedinjenih Država, okrivljuje vremenski ciklus nazvan La Ninja.
Amanda Staud kaže da dugoročno ekstremno vreme može imati negativne posledice – zdravstvene probleme povezane sa alergijama koje izazivaju biljke, do nestašice hrane zbog toga što je rod izložen stresnim uslovima. Ovog leta, velike suše i šumski požari u Rusiji, naglo su smanjili svetske rezerve žitarica. Staud kaže da je dugoročno rešenje korišćenje drugih oblika energije.
„Treba da počnemo da se udaljavamo od oslanjanja na fosilna goriva kao što su ugalj, nafta i gas i prebacujemo na čistije izvore, kao što su solarna energija i energija vetra i tražimo načine efikasnijeg korišćenja energije.“
Ali Patrik Majkls kaže da to nisu realna rešenja.
„Solarna energija je veoma neefikasna i mora da bude masivno subvencionisana. Vetar nikada neće moći da proizvede energiju dovoljne "gustine’".
Majkls kaže da su se ljudska bića uvek prilagođavala promenama životne sredine i da će se to nastaviti.
„Ovaj problem se ne razlikuje od mnogih apokaliptičnih opasnosti koje su se nadnosile nad ljudsku zajednicu od pamtiveka i svim tim opasnostima smo se prilagodili.“
Osim što se spore o klimatskim promenama, naučnici su saglasni da će gradovi biti sve topliji, jer se šire i povećavaju količinu zgrada i puteva.