Linkovi

Da li će uspeti stimulativni program ECB?

  • Henri Ridžvel

Španski ministar eonomije Luis de Gindos i predsednik ECB Mario Dragi (arhivski snimak)

Španski ministar eonomije Luis de Gindos i predsednik ECB Mario Dragi (arhivski snimak)

Evropska centralna banka je krajem prošle nedelje saopštila da pokreće program otkupa obveznica, takozvanog „kvantitativnog olakšanja“, koji u suštini znači štampanje novca. Medjutim, mnogi se pitaju da li bi ovaj potez mogao da spasi ekonomije evrozone i kakve su pouke sličnih programa u drugim delovima sveta.

Evropska centralna banka je donela odluku o stimulativnom programu pošto su najnoviji podaci pokazali da evrozona ima negativnu stopu inflacije od 0,2 odsto. To drugim rečima znači da je taj blok zemalja ušao u deflaciju i da ljudi odustaju od kupovine u očekivanju da cene dalje padnu.

Da li će stimulativni program ili takozvano kvantitativno olakšanje spasiti evropske ekonomije? lKristijan Odendal iz londonskog Centra za evropsku reformu smatra da to najnverovatnije neće biti slučaj:

„Problem je u tome što je ECB čekala relativno dugo pre nego što se odlučila na ovaj odvažan okorak. Deo ovakvih programa je da se očekivanja potrošača izmene nabolje. Medjutim, u zemljama evrozone ta očekivanja su nazadovala već duže vreme.“

Čak i program u iznosu od hiljadu i 300 milijardi dolara možda neće biti dovoljan da dovede do promene, kaže Ketlin Bruks iz banke „Forex.com“.

„Jedan primer je povoljno iskustvo Sjedinjenih Država. Ali, imamo i negativan primer Japana. U svakom slučaju, potrebno je jako mnogo novca da bi ovakvi programi imali efekta.“

Kristijan Odendal kaže da američki program pruža i druge pouke:

„Jedna je da takvi programi funkcioništu najbolje ako ste veoma odvažni od samog početka. Naime, treba ubediti tržišta već prvim saopštenjem da promena stvarno dolazi.“

Medjutim, Ketlin Bruks, kaže da stimulativni programi donose i političke rizike u evrozoni:

„Ako jedna nacionalna banka kupuje obveznice drugih zemalja, na primer nemačka, čija ekonomija je najjača, postoji problem raspodele rizika ako druge države ne isplate svoje dugove.“

Japan je pretrpeo deceniju niske inflacije i niske stope rasta od koje je tek nedavno počeo da se oporavlja. Vilijam Saito, viši savetnik japanskog premijera Šinza Abea ipak kaže da poredjenja imaju svoja ograničenja:

„U slučaju Evropske centralne banke, postoji primer Japan iz kojeg se može učiti. Medjutim, u Evropi, imate mnogo različitih zemalja sa različitim načinima razmišljanja.“

Novi momenat u evrozoni predstavljaće i dalji razvoj dogadjaja nakon pobede levičarske Sirize u Grčkoj, koja se protiv merama štednje na kojima su insistirale Evropska unija i Nemačka.

XS
SM
MD
LG