Linkovi

OECD:Socijalni programi zaštili najsiromašnije

  • Liza Brajant

Novo istraživanje OECD-a analizira stanje u više zemalja pogođenih finansijskom krizom u periodu između 2007. i 2010.

Prema najnovijim podacima Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj, skraćeno OECD, socijalni programi su zaštitili najsiromašnije segmente Evropljana od najtežih posledica globalne finansijske krize. Međutim, ti programi se sada u pojedinim zemljama smanjuju zbog usvojenih mera štednje. Dopisnik Glasa Amerike, Lisa Brajant, izveštava iz Pariza u kojem se nalazi Sedište pomenute organizacije.

Novo istraživanje OECD-a analizira stanje u više zemalja pogođenih finansijskom krizom u periodu između 2007. i 2010, uključujući SAD i Meksiko. Međutim, najznačajniji podaci se odnose na zemlje evrozone, u kojoj je u toku žestoka debata o tome da li mere štednje pomažu ili odmažu.

Podaci ukazaju da su finansijskom krizom najteže pogođeni najsiromašniji segmenti stanovništva, posebno deca i omladina, dok je najmanje pogođen gornji sloj od 10 odsto najbogatijih stanovnika. Međutim, analitičar OECD za socijalnu politiku Horacio Levi, kaže da je to bio slučaj pre nego što su bile uračunate socijalne i poreske povlastice.

“Uočili smo da je u većini evropskih, takozvanih ‘velfer država’, u kojima postoje značajne socijalne i poreske beneficije, došlo do snažnog reagovanja na socijalne nejednakosti, što je dovelo do povećanja zaštite,” kaže Levi.

Pošto je pokrilo samo period do kraja 2010, istraživanje nije obuhvatilo najnovije promene, odnosno mere štednje, koje eksperti nazivaju “fiskalnom konsolidacijom,” sprovedene u nekim od zemalja najteže pogođenih krizom. U mnogim slučajevima, te mere su smanjile socijalnu zaštitu za najsiromašnije.
Portugal je tipičan primer, kaže Levi.

“Ako pogledate socijalnu pomoć, ove godine u Portugalu nje više nema. U stvari, Portugal je jedna od malobrojnih zemalja koje su drastično smanjile socijalnu pomoć u okviru paketa finansijske konsolidacije,” kaže Levi.

Na početku krize bio je pošteđen veliki broj starijih osoba, jer određene evropske zemlje nisu dirale penzije. Međutim, i to se menja, kaže Levi, jer države nastoje da smanje javni dug.

Izveštaj OECD- a je objavljen u jeku debate ekonomista i političara u evrozoni o tome koji recept za oporavak od recesije je najbolji - redukovanje potrošnje ili ekonomski stimulans. Ali, nezavisno od odgovora na to, mere recesije bi trebalo da uzmu u obzir postojeću ekonomsku nejednakost, jer će u protivnom najvišu cenu platiti najsiromašniji, upozorio je Levi.
XS
SM
MD
LG